Небојша Ромчевић, драмски писац: Сатира Стада ућуткала јавност

Филм о животу иза камере, глумцима као неизљечивим ентузијастима који стављају на коцку своју егзистенцију у жељи да направе велико умјетничко дјело, имао је, према Ромчевићевим ријечима, "заиста чудну судбину" што, како каже, у њему буди различите разлоге за параноју.

- Иако је публика филм заиста вољела, мислим да је акламативно прећутан у јавности, већ дан након премијере. Колико знам, написана је само једна критика о филму, а у званичним медијима није било никаквих осврта - примијетио је познати сценариста и драмски писац Небојша Ромчевић.

Којин редитељски првенац, у коме поред њега играју и Зоран Цвијановић, Весна Тривалић, Наташа Нинковић, Срђан Тимаров, премијерно је приказан у новембру прошле године и за мјесец и по филм је погледало више од 170.000 гледалаца.

- С обзиром на то да је у питању филмска сатира, човек не може а да се не запита о домашају свога дела и да закључи: о, да, ово дело је изазвало реакцију, јер је страх од реакције такође реакција - каже Ромчевић.

Да се до сјаја црвеног тепиха не долази путем посутим ружама већ компромисима, борбом, па и пактом са ђаволом ако је потребно, испричано је кроз комедију.

- Хумор има ту особину да релативизује свет. Последица тога је да схватамо да ништа није од судбинског значаја или да је све од судбинског значаја, те да је у питању само перспектива - указује Ромчевић.

Наглашава да хумор не мора да буде апстрактан.

- И драме као што је "Сан летње ноћи" су заправо дубоко политичке, дубоко критичке и сатиричне. Хумор омогућава да се о свим стварима говори као о нечему што се може критиковати и исмевати - рекао је Ромчевић.

Истиче да смо од либералног капитализма прихватили само деформисану идеју да је све дозвољено у бици за профит.

- Такав поглед на свет свакако фаворизује предаторе, али, коначно, свако постане нечији оброк. Много је једноставније бити себичан, примитиван, саможив, без скрупула и себе звати "модерним човеком" него бити питом, емпатичан, осетљив за друге и ризиковати да вас сматрају ретроградним - оцијенио је Ромчевић.

Јунаци филма "Стадо" на крају напуштају Србију, постају вашарски забављачи који просе по улицама Беча.

- Велико је питање када је крај срећан. Неки пут је у питању друштвена норма, неки пут захтев жанра, а неки пут, као у нашем филму, то је апсурд и аутоиронија - казао је Ромчевић.

Вријеме писања

Небојша Ромчевић сматра да наступа вријеме сценариста, нарочито на телевизији.

- Немам ништа против да редитељи пишу своје филмове, без обзира на то што, барем код нас, то раде лоше. У сваком случају, и режија је, као и сценаристика, у великој мери ствар технике и заната. Не видим ниједан разлог због кога ја не бих режирао. Мислим да је то много лакше него написати сценарио. И једнима и другима је циљ да испричамо причу - каже Ромчевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.