Молијер - један од највећих свјетских комедиографа
БИЈЕЉИНА- Француски писац Жан-Батист Поклен Молијер /1622-1673/, један од највећих свјетских комедиографа, умро је на данашњи дан 1673. године.
Молијер је водио позориште и писао комедије у којима је обично играо главне улоге.
Први већи успјех постигао је 1659. дјелом "Смијешне прециозе". У више од 30 комада је генијално исмијавао мане друштва, сталешке предрасуде поквареност аристократије и грамзивост буржоазије.
Био је материјалиста и ватрени поборник златног правила ренесансе: "Управљати се према природи".
Остала дјела: "Школа за мужеве", "Школа за жене", "Тартиф", "Дон Жуан", "Мизантроп", "Жорж Данден", "Тврдица", "Учене жене", "Грађанин-племић"...
Сам је себе назвао "Молијер" - као псеудоним.
Рођен је у породици имућног краљевог тапетара, завршио је право, али се одрекао правничке каријере и постао глумац.
У Паризу је основао позоришну дружину "Славно позориште" за коју је прерађивао италијанске комедије.
У почетку је писао фарсе, а прве комедије су му у стиховима. Написао је низ комада у прози и стиху. Био је представник класицизма.
Молијер је развио италијанску комедију интриге у друштвену комедију и комедију обичаја са трагикомичном позадином у којим величина комичног досеже размјере трагичног.
Боловао од плућног облика туберкулозе којом се вјероватно заразио као младић у затвору.
Један од најпознатијих тренутака у Молијеровом животу је био онај задњи, који је постао легендаран. Током извођења своје посљедње представе на позорници је колабирао због напада кашља током којег је искашљавао крв.
Представа је садржавала ракошне плесне тачке, уз музику композитора Марка-Антоана Шарпантјеа која се, иронично, звала "Умишљени болесник".
Молијер је инсистирао да заврши наступ. Усљед крварења, поновно је колабирао послије наступа, па је одведен кући, гдје је и преминуо неколико часова касније без примања јелоосвећења јер су два свештеника одбила позив, док је трећи дошао прекасно.
Празновјерје да зелено глумцима доноси лошу срећу потиче од његовог задњег наступа, за вријеме којег је носио одјећу те боје.
Према француским законима тога времена, глумцима није било допуштено да буду сахрањени на "светом тлу гробља". Ипак, Молијерова удовица Арман замолила је краља да њеном супругу омогући уобичајени погреб. Краљ се сагласио, па је Молијереово тијело сахрањено у дијелу гробља намијењеном за некрштене бебе.
Године 1792. Молијерови земни стаци су пренесени у музеј.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
