“Код Лепанта, сунце моје” на позоришном фестивалу у Требињу

Ратомир Мијановић
“Код Лепанта, сунце моје” на позоришном фестивалу у Требињу
“Код Лепанта, сунце моје” на позоришном фестивалу у Требињу

Требиње - Ово је мјешавина ритуалног и пучког театра. Редитељ представе остварује низ призора који немају претензију да испричају причу него пјесму, што је куриозитет. Ријеч која се у овој ритуалној игри намеће као кључна је симболика, све се одвија у ритму симбола. Допада ми се суздржана атмосфера на почетку из које се прелази у стање туге, па бијеса и проклињања судбине.

Затим слиједи још низ симбола, попут цурења соли као симбола живота, тужбалица, а из стања очаја израња лутка као симбол наставка живота. На крају представе не остаје ћутање, него фењер, као наставак новог живота.

Рекао је ово о представи “Код Лепанта, сунце моје”, која је одиграна у Културном центру у Требињу режисер Владимир Путник.

Овај комад представљен је треће такмичарске вечери Фестивала фестивала публици у Требињу, а одиграли су га побједници 59. Фестивала хрватских казалишних аматера - Аматерска казалишна удруга “Кунтрата” из мјеста Свети Филип и Јаков.

Представници Хрватске извели су награђено остварење по мотивима поеме Љуба Стипишића Делмате, а у драматизацији, адаптацији и режији Мирка Ђинђића.

У елегији је опјевана битка код Лепанта из 16. вијека, која је само историјски оквир да се, кроз форму поетског и ритуалног театра, проговори о унутрашњим драмама жена далматинског приморја, чији је вијековни усуд да испраћају, чезну, стрепе, тугују и моле се за своје највољеније отиснуте на пучину.

Диплому протагонисте вечери жири публике додијелио је најмлађој глумици ансамбла Корини Ђинђић. Жири публике, како се изјаснио, након дужег вијећања и уз образложење да предност дају будућности, за најбољу глумицу ансамбла прогласио је десетогодишњу дјевојчицу Корину Ђинђић.

- Ја сам једина у својој школи која се бавим глумом. Било ми је забавно играти у овој представи. Заправо, нисам имала много шта ни да глумим. Ја сам се само играла вечерас, као што се стално забављам са мојим пријатељицама из представе. Оне су супер. Савјетовале су ме, пошто сам мала, да ми све буде само забава и у свему су ми помагале. Мало сам се и престрашила. На једној представи сам замало пала испред мог пријатеља Џибонија и бојала сам се да ми се то опет не деси - рекла је Ђинђићева.

Пратећи програм

У оквиру пратећег програма, у галерији Културног центра промовисане су двије занимљиве књиге о позоришту и позоришном стварању, аутора проф. др Луке Кецмана - “Благо оном ко зна да не зна а хоће да зна” и “Увод у драмско позориште”. Обје књиге, како је рекао модератор Брано Дурсун, на врло интересантан начин обухватају стручну, научну, критичарску и педагошку активност професора Кецмана, гдје прва подразумијева раније објављиване текстове, а неки су у књизи први пут, док ће друга књига добро доћи у процесу образовања позоришних радника, са којим професор и сам ради.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана