Како су Анђела Ракочевић и Анђела Тасић доживјеле улоге Мале у представи "Мали ратови и кабине Заре"

Ријечи су младе глумице, студенткиње глуме на Академији умјетности у Бањалуци Анђеле Ракочевић, која игра улогу Мале, која плеше као из бајке, у представи "Мали ратови и кабине Заре", која је премијерно изведена у петак увече на сцени Народног позоришта Републике Српске. Заједно с њом у комаду игра и млада глумица Анђела Тасић, такође студенткиња глуме на Академији умјетности, која глуми Малу, која је лијепа као из бајке. Обје глумице су говориле за "Глас Српске" о представи, својим улогама те о сарадњи са ансамблом НПРС и редитељем Ивицом Буљаном. Представа је рађена по драмском тексту Виде Давидовић.

Ракочевићева је истакла да улогом у овој представи жели да поручи младим дјевојкама да буду задовољне и свјесне свог изгледа.

- Мала је једна ексцентрична и како Други за њу каже "кочоперна" дјевојка, уз то и врло талентована балерина којој сви желе само најбоље. Међутим у тим покушајима да Малу доведу до савршенства они је заправо гуше и прождиру својим смртоносним загрљајем из којег Мала упорно покушава побјећи - рекла је Ракочевићева.

Објаснила је да би на Малу вољели да утичу други ликови, међутим Мала им то не дозвољава. Додала је да сматра да и ми као и Мала не треба да се осврћемо на то шта други мисле.

- Да себи не дозволимо да нас њихова мишљења спутавају у нашим циљевима и да живимо своје животе онако како ми сматрамо да их треба живјети - испричала је Ракочевићева.

С друге стране глумица Анђела Тасић игра Малу из прошлости и како нам је објаснила Мала из прошлости је дјевојка која има свој рокерски стил, како облачења, тако и понашања и укус који јој пружа осјећај сигурности и самоувјерености.

- Њен карактер је непобедив, у трочланој породици се издваја по свом ставу и не да на себе. Било је занимљиво ући у психологију таквог лика и мени као глумици наћи повезницу са њом, сличности и разлике. Извукла сам из себе оно што нисам ни знала да поседујем и приказала кроз лик Мале. Таква, помало дрчна, самоуверена и храбра девојка, због свог става, а и породице се у једном моменту претвара у особу коју напада грижа савести и која ће се касније у животу покајати за многа своја дела, а из жеље одбране саме себе - испричала је Тасићева.

Будући да кроз лик Мале посматрамо и однос мајке и кћерке Тасићева је истакла да је тај однос непресушна тема о којој свако има свој став и различито искуство.

- Чињеница је да је љубав између детета и мајке један од најлепших и најемотивнијих односа. Мајка једина зна како њено дете дише и како се осећа, а та повезаност се не може објаснити или нацртати. Она једноставно постоји и не може се у материјалном смислу приказати. Мој однос са мајком је увек био пун разумевања, поштовања и љубави. Захвална сам на томе што је здрав однос са мајком мене формирао и одгојио овакву каква сам данас. Кад говорим о представи Мала и њена мајка живе у различитим световима, а само у одређеним сферама се они сусретну и сударају - навела је она.

Према њеним ријечима неразумијевање и брига су њихова главна два односа на дијаметрално супротним странама.

- Иако звучи апсурдно, једно произлази из другог и формира њихов однос. Недостатак очинске фигуре изазива код мајке осећај преузимања улоге, као и код брата, а помало и код Мале. Самим тим је у питању борба две вучице, које се боре за исти циљ, иако то не изгледа тако. Мајка све чини како би Малој било добро, онако како она мисли да је за њу најбоље, а Мала на то гледа као на својеврсну издају - испричала је Тасићева.

Нагласила је да је за сваки породични, партнерски и пријатељски однос врло важно да буде здрав.

- Не сматрам страшном чињеницу да сви односи, у овом случају однос мајка - кћерка, не могу да буду здрави. То је нормално, у супротном да јесу, сви бисмо били савршена бића, а то нисмо. Битно је да их разумемо и да се потрудимо да схватимо разлоге зашто они нису здрави и да их покушамо решити или бар прилагодити, не допуштајући сами себи да се трансгенерацијска траума настави - објаснила је она.

Како је казала превазилажење траума је јако осјетљива тема и додала да је и сама кроз одрастање пролазила кроз различите видове траума.

- Када се ради о грешкама из прошлости, оне су саставни део живота и њих некако не можемо избећи, колико год се трудили. Увек нас нечему науче, припремају и из њих се морају извући поуке. Нажалост, на сопственом примеру човек најбоље научи, када осети на својој кожи, али се и ту дешавају пропусти у виду њиховог понављања. Зато сматрам да је важно причати о томе, не стидети се грешака, али их не преносити даље, како на партнерске, пријатељске, тако и на породичне односе - казала је Тасићева.

Објаснила је да нас трауме формирају те да се из њих рађају одбрамбени механизми које користимо да бисмо у будућности избјегли њихово понављање.

- Превазилажење је једино могуће ако се са њима суочимо и поставимо их испред себе те добро размислимо колико и на који начин су нас обликовале. Освестити трауму је пут ка бољем разумевању себе и околине - рекла је она.

Говорећи о самом процесу припремања представе нагласила је да су јој и процес и улога прво професионално искуство у Народном позоришту РС.

- Гледала сам на то као на привилегију која природно са собом носи и велику дозу одговорности и очекивања. Улога Мале је за мене изазовна и прихватила сам је као излазак из моје зоне комфора, захтевна је глумачки, како физички, тако и психички - објаснила је Тасићева.

Нагласила је да је пред њу постављен задатак који доноси много промишљања, одрицања и анализе, а самим тим јој је као глумици био инспиративан и представља својеврсно испитивање могућности и сопствених граница до којих може ићи.

- На самом почетку сам водила борбу са собом, да победим и прилагодим све стране себе које се међусобно упознају, суочавају, сударају, уклапају или не уклапају - додала је Тасићева.

Ракочевићева се надовезала казавши да је процес рада на представи био забаван, али и напоран, јер су имали двије пробе дневно.

- У почетку ми је било доста тешко ући у ритам, међутим временом је постајало све лакше и лакше. Мислим да сам много тога новог научила баш због другачијег начина рада и вјерујем да ће ми овај процес бити од великог значаја и за касније - навела је Ракочевићева.

Сарадња

Анђела Ракочевић је истакла да јој је сарадња са режисером Ивицом Буљаном и ансамблом НПРС најљепши дио овог процеса.

- Срећна сам што сам имала прилику да упознам овакве људе, радим и дружим се са њима. Трудила сам се да од њих научим готово све - рекла је она.

Искуство

Анђела Тасић је нагласила да је рад са редитељем Буљаном унио свјежину у њен глумачки свијет.

- Има посебан укус и то је оно што нас је на самом почетку, али и касније у току рада, повезало. Нашли смо заједничку енергију и на основу ње градили сцену по сцену, на крају и представу, како са редитељем, тако и са ансамблом - казала је Тасићева.

Како је испричала од самог почетка осјећала се добродошло и прихваћено.

- Сваку идеју су саслушали, дали коментар, савет. Много сам глумачких и животних ствари научила од сваког понаособ, иако нисмо имали заједничке сцене, али је читава представа конципирана на тимском раду и екипи. Заиста се осећам као део ансамбла, а утицали смо једни на друге на тај начин да се подржавамо, бодримо, помажемо и једни другима пружамо осећај сигурности на сцени, што је по мом мишљењу јако важно у процесу, а и у самом финалу - казала је она.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.