Греисон: Исправићу неправду према Милеви Марић Ајнштајн

Она јер аутор књиге о Милеви Марић "Ајнштајн и ја" која је објављена и у Србији, а истоимену монодраму Греисон изводи у Италији, Швајцарској и Аустрији.

Императивом сматра, како каже, да исправи неправду према великој српској научници којој због посвећености породици и супругу Ајнштајну у историји науке није припало мјесто које заслужује.

- Није добила ни диплому Универзитета у Цириху иако је стекла услове, зато тражим и не одустајем од захтјева да јој се постхумно додијели диплома - каже Греисон.

За њу је Милева велика метафора за неправду.

- Била је сањар, али је тадашње друштво оријентисано искључиво ка мушкарцу онемогућило да оствари своје снове - каже Греисон аутор низа књига, позоришних монодрама, новинарка и физичар, а коју италијански медији називају "рокстар физике", "револуционарно лице науке" и "генијални инфлуенсер".

Греисон подсјећа да је Милева Марић, (рођења у Тителу 1875, умрла 1948. у Цириху) била кћи богате војвођанске породице, тада прва и једина жена примљена на студије на престижни Политехнико у Цириху, а да због брака са Ајнштајном није дипломирала.

- Зато покушавам да исправим ту неправду и настављам да тражим начин да јој универзитет постхумно додијели диплому - рекла је она.

На другим сличнима универзитетима, како наводи, женама крајем 18. и почетком 19. вијека није био дозвољен приступ, а Милева је примљена на студије, не као кћи богатих родитеља већ као изванредни таленат за математику и физику.

На ЕТХЗ је, како Греисон додаје, упознала три године млађег Ајнштајна, заједно су учили, студирали, свирали, удала се за њега, изродила дјецу, али је због материнства морала да успори студије и на крају није успјела да дипломира, јер је након другог покушаја изгубила право.

Греисон је зато писала циришком универзитету и тражила да се Милеви Марић постхумно додијели диплома.

- Први пут су ми прије четири године одговорили да је то немогуће, јер се по правилима диплома подиже лично. Тај одговор ме није задовољио, писала сам поново, телефонирала, инсистирала убијеђена да је Милеви, великој научници, учињена огромна неправда - каже Греисон.

- Питање дипломе и даље је отворено, али не одустајем - одлучна је она, а додатно је како каже, охрабрује чињеница да се прошле године десило нешто слично у Шкотској - седам жена постхумно је остварило право на дипломе.

Греисон наводи да је искористила и недавни долазак новог ректора на ЕТХЗ Гинтера Дишерториа и упутила му захтјев.

Интересовање за Милеву Марић за Габриелу није само радозналост једне жене према животу и раду друге жене, то је и професионално интересовање, страст и дивљење, како наглашава, према српској научници и супрузи Алберта Ајнштајна.

Греисон је дипломирала физику и зна колико је свијет науке, посебно егзактних наука, доминантно мушки.

По књизи "Шест жена које су промијениле свијет", чији је такође аутор, направила је монодраму коју представља широм Италије, Аустрије и Швајцарске а до сада ју је видјело неколико десетина хиљада гледалаца.

Једна од шест хероина из књиге је и Милева Марић, а све су оне како каже, захваљујући таленту, упорности и способностима, другим женама утабале пут науке.

Колегиница Габриеле Греисон, канадска физичарка Полин Гањон једном је навела да многи наводе да чак нема шансе да би Ајнштајн могао да објави невјероватне радове 1905, о фотоелектричном ефекту, Брауновом кретању и величини молекула, специјалној теорији релативитета и једнацини Е = mc2, без Милевине помоћи.

Подсјећа да постоји научна дебата колико је Милева била укључена у Ајнштајнов рад, као и покрет који за њу тражи постхумну Нобелову награду.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.