"Дервиш и смрт" у Народном позоришту Републике Српске: Огољени живот у пијеску неправде

Миланка Митрић
"Дервиш и смрт" у Народном позоришту Републике Српске: Огољени живот у пијеску неправде

БАЊАЛУКА - Неправда личне патње и борбе са свијетом, издајом, казном, кривицом и коначношћу, маске које носимо и у расколу са собом скидамо само су дио великог романа "Дервиш и смрт".

Оживјети роман прилагодивши га позоришту није подухват који је лако извести, али режисеру Дејану Пројковском, са сјајном екипом глумаца, сценографијом, музиком и кореографијом пошло је за руком да такво нешто, и то маестрално, учини на сцени Народног позоришта Републике Српске.

Представа "Дервиш и смрт" рађена по роману Меше Селимовића, а у режији Пројковског, премијерно ће бити приказана 2. септембра на бањалучкој тврђави Кастел, а у уторак навече у великој сали Народног позоришта РС уприличено је извођење овог комада за медије.

Сценографија Валентина Светозарева, уз музику Горана Трајкоског, костимографију Иване Ристић на сцени позоришта створили су читав један свијет препун зидина, пијеска, игре, суза, таме и горчине, у чијем центру су човјек и његова егзистенција.

- Ово је универзална прича о човјеку који се увијек некако растеже, тијело га вуче за страстима, на земљу, а душа гледа према Богу. У нашој представи човјек је баш растегнут, као жица на гитари, између земаљских људских страсти и душе која стреми према небу - навео је у једном ранијем разговору за "Глас Српске" Пројковски, осврћући се на стварање комада.

Свијет Ахмеда Нурудина свијет је борбе и трагања, преиспитивања морала, поступака према другима, свијет правде и неправде, у којем он види сва лица и у којем се нађе с обје стране. То је свијет вртлога моћи и власти, вјере и сумње, коло безнађа и издаје, коло у којем не постоје правила. Слобода и кавез. Живот и смрт. Зло и добро. Патња и страх. Тама и понекад само свјетлост. Древне мудрости које је Нурудин спознао свевремене су море и непознанице човјека. Ахмед Нурудин приповиједа причу о голом животу, тражењу спаса од неправде, о кавезима морала и норми које сами сами намећемо и о љубави без компромиса за коју нисмо сигурни да умијемо да је осјећамо.

- Свака неправда је једнака, а човјеку се чини да је највећа која је њему учињена. А ако му се чини, онда и јесте тако, јер се не може мислити туђом главом - говори лик Селимовићевог дервиша, чију вјеру и патњу на сцени је оживио глумац Златан Видовић.

У два и по сата дервиш је лик који је константно присутан на сцени те је тако пред очима публике, чини се у једном даху од неколико стотина минута, видљив читав његов живот, његов кавез и слобода.

Уз познате ликове романа Муле Јусуфа, Хасана, кадије и кадинице, муфтије, Муселима, Хафеза Мухамеда и других, Народно позориште РС добило је једну квалитетну представу, достојну дјела, интерпретирану на начин својствен Пројковском, у коју су глумци и сви који су оживљавали Селимовићев роман дали оно најбоље од себе, а премијера на Кастелу је тек нешто чему љубитељи позоришта треба се радују.

- На Балкану премијера дође као сахрана представе. Као, припремили смо је и то је то. А тек тада се рађа нови живот представе. Ми на Балкану можемо да живимо са илузијом да смо центар свијета, али нисмо - рекао је једном приликом Пројковски, а "Дервиш и смрт" је засигурно представа која тек почиње да живи.

Ликови

Лик Муле Јусуфа оживио је Раде Костић, Хасана глуми Жељко Еркић, који се на сцени у пар наврата појавио са својим коњем. Кадија је Душко Мазалица (који иначе, у представи глуми са јастребом), кадиница је Ања Илић. Муфтија је Љубиша Савановић, Муселим Данило Керкез, а Хафиз Мухамед Ђорђе Марковић. Бјегунца глуми Бојан Колопић, Синанудина Драгослав Медојевић, а Кара Заима Рок Радиша. У представи глуме и Бошко Ђурђевић, Огњен Копуз, Мирослав Синкић, Зоран Станишић, Марко Вујевић, Ариан Сарајлић, Никола Миланковић, Ђорђе Ивић и Бојана Грбић. Улоге народа и дервиша играли су Теодора Стојковић, Драгана Арсенић, Софија Ристић, Андрија Митић, Данило Миленковић и Дана Полетан.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана