Умјетност руши границе језика и земаља

Ријечи су то норвешког драмског писца Јуна Фосеа, који је ове године написао традиционалну поруку поводом Свјетског дана позоришта, који се обиљежава данас у театрима широм свијета. У славу театру ансамбл Народног позоришта Републике Српске вечерас ће на сцени “Петар Кочић” извести представу “Челичне магнолије”, Роберта Харлинга, у режији Ане Григоровић, с почетком у 20.30 часова. Поруку за Свјетски дан позоришта прије представе прочитаће глумац НПРС-а Анандо Ченић.

У Градском позоришту “Јазавац” на Јуху сцени вечерас у 18 часова биће одиграна представа за дјецу “Три прасета и још једно”, према тексту Тоде Николетића, у режији Белинде Стијак. Свјетски дан позоришта обиљежиће и Драмски студио “Даске” из Лакташа, који ће одиграти Чеховљеве једночинке “Јубилеј” и “Просидбу”, у режији Огњена Тодоровића на великој сцени Центра за културу и образовање Лакташи од 20 сати.

Јун Фосе у наставку поруке наводи да можемо одлучити да то нешто о чему говори у уводу уопште не именујемо ријечима, већ да оставимо ствар на миру. - Али колико год да смо различити једни од других, ипак смо и слични. Људи из цијелог свијета су у основи слични једни другима, без обзира на то којим језиком говоримо или која нам је боја коже или косе. Можда је ово нека врста парадокса: да смо потпуно исти и потпуно другачији у исто вријеме. Можда је човјек сам по себи парадокс, у томе што повезује тијело и душу - у нама постоји и једно и друго, оно најземаљскије, опипљивије постојање и нешто што превазилази материјална, земаљска ограничења - објашњава Фосе.

Како даље наводи умјетност, добра умјетност, може на свој чудесан начин да споји јединствено са универзалним.

- Омогућава нам да другачије - страно, могло би се рећи - разумијемо као универзално. Тиме умјетност руши границе између језика, географских региона и земаља. На тај начин спаја не само оно што је карактеристично за сваког од нас, већ и карактеристике група, на примјер појединих народа - поручује Фосе.

Према његовим ријечима умјетност то не чини изједначавањем разлика, већ напротив, показујући нам што је другачије од нас, оно што нам је непознато, страно. Додаје да не зна бољи начин да споји супротности, то је супротан приступ насилним сукобима које пречесто виђамо у свијету, приступу који подлијеже деструктивном искушењу да уништи све страно, све што је јединствено и другачије, често користећи најокрутније изуме које нам технологија нуди.

- У свијету постоји тероризам. Рат. Јер људи имају и животињску страну, коју покреће инстинкт да доживљавамо оно друго, страно као пријетњу сопственом постојању, умјесто као фасцинантну мистерију. На овај начин, јединственост - разлике које сви видимо - нестају, остављајући за собом колективну истоврсност, у којој све што је другачије представља пријетњу коју треба искоријенити. И све што изгледа другачије, као на примјер у религији или политичкој идеологији, постаје нешто што треба побиједити и уништити - објашњава Фосе.

Наглашава да је рат битка против онога што се налази дубоко у свима нама: против јединственог, а то је и борба против умјетности, против онога што лежи дубоко у њој. Закључује да су рат и умјетност супротности, баш као рат и мир, тако једноставно, умјетност је мир.

Историја

Свјетски дан позоришта се обиљежава на иницијативу Међународног позоришног института од 1961. године. На тај дан позоришта широм свијета организују разне манифестације. Најважнија међу њима је традиционална порука коју увијек пише позоришна личност свјетског угледа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.