Роман "Коцкар" Фјодора Достојевског стиже у новом издању: Агонија умјетника у загрљају порока

Ово дјело на српски језик превео је Милосав Бабовић, а"Коцкар" је први пут објављен 1866. године. Када говоримо о овом роману занимљиво је напоменути да је Достојевски петнаест година патио од зависности коцке, страствено се коцкајући од Москве до БаденБадена. Мало је који књижевник био толико вољен и омрзнут, цијењен и нападан, али и мало је који оставио тако силан траг у свјетској књижевности као Достојевски. 

Његова интригантна животна прича, пуна падова и узлета, порока и патњи, неријетко му је била књижевна инспирација, а ова књига најбољи је доказ тим тврдњама.

Притиснут зеленашима због неплаћених коцкарских дугова, одиграо је себи својствену хазардерску партију, овог пута животног рулета: младој стенографкињи Ани Сниткини издиктирао је текст "Коцкара", за мање од мјесец дана и предао га у траженом року, да би пар мјесеци послије споменуту сарадницу запросио и оженио!

Достојевски се за својих боравака у иностранству често коцкао и често готово мазохистички губио све што је имао па је тако средишња тема овог дјела постала коцкарска страст и овисност, носећи јако аутобиографско обиљежје.

У једном писму описао је главног протагонисту (дијелом свој алтер его): "Он је коцкар, али није обичан коцкар, он је и пјесник, а потреба за коцком и ризиком оплемењује га у властитим очима, премда је коцкајући до крајњега финанцијског и физичког исцрпљења свакодневно пролазио својеврсни пакао.

Сви његови животни сокови, снага, жестина, смионост, све је отишло на рулет. Он је коцкар, али не обичан коцкар, као што Пушкинов витез тврдица није обичан циција...".

Наиме на страницама "Коцкара" читаоци ће у имагинарном градићу Рулетенбургу затећи скромног учитеља Алексеја Ивановича у друштву странаца који се коцкају. 

- Заљубљен у своју ученицу Полину, усвојеницу старог генерала коме прети финансијска пропаст, Алексеј учествује у вртоглавим догађајима који се плету око овог друштва омамљеног мирисом новца - наведено је у опису овог дјела на страници "Лагуне".  

Као и у свим другим дјелима и овдје је Достојевски пажњу посветио човјеку и његовој борби са унутрашњим демонима. Кроз цијелу каријеру писац опсесивно трага за човјеком у човјеку и његовом духовном потрагом.

И овај роман показује нам да би духовна љубав према ближњима и свијету требало да буде главна водиља човјекова, али и да би сваки човјек требало да схвати да новац не чини наш живот срећним, да новац не може да побиједи све и да новац не може да купи љубав. Уз све то Достојевски у роману "Коцкар" описује Русе и њихово понашање у иностранству, кроз судар различитих култура, емоција и вјерских увјерења.

Руски професор Леонид Гросман, говорећи о Достојевском, истакао је да главни значај Достојевског није толико у филозофији, психологији или мистици колико у отварању нове, збиља генијалне странице у историји европског романа.

О ПИСЦУ

Фјодор Михаилович Достојевски рођен је 11. новембра 1821. године у Москви. Ријеч је о једном од најзначајнијих књижевника руске и свјетске књижевности. Његов први роман "Биједни људи" покупио је сјајне критике, а један критичар је тада записао: "Рођен је нови Гогољ". Његова значајнија дјела су "Злочин и казна", "Браћа Карамазови", "Понижени и увријеђени",  "Идиот". 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.