"Стриповијетке Стефана Митрова Љубише" објављене у издању НУБ РС: Мудрост и традиција за ново доба

Рекао је то у разговору за "Глас Српске" библиотекар Народне и универзитетске библиотеке РС Берислав Благојевић, говорећи о "Стриповијеткама Стефана Митрова Љубише", које су објављене у издању НУБ РС. Стефан Митров Љубиша рођен је у Будви давне 1824. године, а његове приповијетке су ремек-дјела српске књижевности, како због патриотских порука, тако и због тога што су означиле и почетак реформе српског језика.

Како је казао НУБ РС има у плану да различитим издањима стриповијетки обухвати у књижевном и културном смислу шири етнички простор.

- Након успјеха приповједака Петра Кочића у стрипу и бројних превода овог издања којим смо се успјешно представили и иностраној публици, одлучили смо да и дјело Алексе Шантића, дакле херцеговачког аутора, представимо на овај начин. Управо због тога је и приређивање приповједака Стефана Митрова Љубише био природан наставак наших издавачких настојања у овом правцу - рекао је Благојевић.

Истакао је да је главна идеја којом су се водили другачији приступ и приказ класика наше књижевности, како би их што боље приближили млађој публици.

- Књига је обимнија од Кочићевих и Шантићевих "Стриповијетки" и садржи шест проза на више од стотину страница у колору. Одлучили смо да два капитална прозна дјела Митрова Љубише морају да буду у овом издању, а то су "Кањош Мацедоновић" и "Скочиђевојка"- навео је он.

Нагласио је да су се са стрип-цртачима и колегама из Народне библиотеке Будве договорили о избору још четири краће приповијести и то "Шалу је Бог оставио", "Каква јеђа таква међа", "Да јој треба наше слоге, не би кише никад нашло" и "Крађа и прекрађа звона". На крају књиге дат је и сажети преглед живота и рада Митрова Љубише.

Говорећи осамом настанку дјела Благојевић је казао да су на једном културном догађају колеге из Народне библиотеке Будве видјеле издање "Стриповијетке Алексе Шантића" те да се тад родила идеја да се и приповијести Стефана Митрова Љубише приреде на овај начин.

 - С обзиром на то да је оваква иницијатива била у потпуности у складу са плановима НУБ РС, брзо је остварена сарадња између двије установе. За адаптацију и цртеже заслужни су Милан Младић и Предраг Иконић са којима је наша библиотека већ имала искуства приликом штампања "Стриповједака Петра Кочића" и мање познатог прозног дијела опуса Алексе Шантића. Заједнички смо извршили избор приповједака, а колеге из Будве су биле задужени за лектуру те консултације и помоћ приликом израде цртежа с мотивима народних ношњи и слично - објаснио је Благојевић и додао да су прелом текста и дизајн дјело дизајнера НУБ РС Срђана Војводића.

Благојевић је појаснио да су дјела наших књижевника с почетка прошлог вијека, попут Кочићевог опуса, па чак и дјела из друге половине 19. вијека, као што је случај са Љубишом, у многим сегментима актуелна и данас.

- То је и срећна и несрећна околност. Срећна у смислу да оно што радимо оваквим издавачким подухватима и те како има смисла, а несрећна из разлога што се многе лекције нису научиле и што је неопходно подсјећати нове генерације на неке поуке које су управо присутне у дјелима поменутих аутора - закључио је Благојевић.

Будућим покољењима

Благојевић је истакао да је Стефан Митров Љубиша био књижевник, преводилац, публициста, али и историограф те политички лидер Боке и Далмације и посланик у Бечу.

- Његов животни и стваралачки пут те књижевни, културни и политички рад свакако заслужују пажњу и данас, не само кроз призму књижевно-историјских утицаја, већ као свеукупно дјело и заоставштина будућим покољењима - нагласио је он.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.