“Српска библиографија: књиге 1801 - 1867” доступна читаоцима: Сликање историјског портрета српске књиге
БАЊАЛУКА - “Српска библиографија: књиге 1801 - 1867”, којом су обједињене књиге од почетка 19. вијека до 1867. године, доступна је читаоцима захваљујући Народној и универзитетској библиотеци Србије.
Главни редактор дјела и један од приређивача је Жарко Војновић, који је начелник Одељења за библиографију Народне библиотеке Србије. Ова књига је изузетан подухват у библиографском сликању историјског портрета српске књиге, а према ријечима библиографа и савјетника Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске Јелене Јањић, ретроспективне националне библиографије су од изузетног значаја за један народ.
- Објављена у два тома, те уз 21 том библиографског описа српске књиге штампане у каснијем периоду, од 1868. до 1944, представља изузетну драгоцјеност српске културе. Описивање српске штампане књиге у периоду од 1801. до 1867. године вршено је у 277 институција широм свијета. Овај посао историографског карактера отпочео је далеке 1976. године - рекла је Јањићева за “Глас Српске”.
Објаснила је да ова библиографија садржи 6.100 библиографских јединица.
- Библиографска грађа донесена је хронолошки, а унутар таквог распореда грађа је азбучно уређена. Према броју регистара ова библиографија је, истиче се у предговору, “најбогатија српска библиографија овог типа” - истакла је Јањићева.
Додала је да књига садржи исцрпан предговор главног редактора који представља и историјски приказ рада на ретроспективној библиографији код Срба.
- Библиографски описи за стару књигу су богатији од описа савремених издања и у напоменама доносе драгоцјене податке о садржини дјела, корисних за проучаваоце различитих области. Тако опис Српских народних пјесама из Босне, које је сакупио и издао Богољуб Петрановић, сеже на три странице ове књиге доносећи у напоменама наслов сваке објављене пјесме и пагинацију - казала је Јањићева.
Нагласила је да су у “Српској библиографији: књиге 1801 - 1867” описани и објави.
- Наиме, у 19. вијеку, с циљем боље продаје књиге, пажња се поклањала предбројништву. У најави изласка издања често су објављивани позиви за претплату, а спискови предбројника публиковани су у самој књизи. Писац би, послије предаје рукописа у штампу, у посебном огласу обавијестио читаоце да је књига у штампи и да ће у одређено вријеме бити штампана - навела је Јањићева.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.