Сјећање на великог Мирослава Антића: Људи се поштују ријечима, а воле ћутањем

И земља ће ме скрити. И коров ће ме скрити.

А ја ћу за то време летети високо... Високо.

Из бескрајног мора, љепоте стихова, тешко је било издвојити неке којима би се почела прича о Мирославу Антићу. Ниједна од њих не би била погрешна па тако ни ова "Бесмртна песма", за коју је и сам пјесник желио да буде прочитана на његовом гробу на дан када је умро 24. јуна 1986. године.

Те исте ноћи писмо које је написао стигло је у руке Дуде из комшилука. Побринуо се Мика да му нико на гробу не одржи говор, већ је написао:
- Дудо, кад ме буду износили, нека прочитају "Бесмртну песму". А кад ме покопају, нека Јаника Балаж или Тугомир одсвира "Пиро манда коркоро". Нико не сме да ми држи говор - била је то посљедња жеља великог човјека у чијим се мислима топило срце многих.

Иако је један од највољенијих српских пјесника своју прву "написану" пјесму преписао, тада су му сви говорили да ће једног дана бити велики пјесник, без обзира на несташлуке из дјетињства, тако је и било.

Мика је био трећи разред основне школе и његово одјељење је добило задатак да напише пјесмицу. Некако му је књига Десанке Максимовић доспјела у руке у којој је била пјесма која му се јако допала. Мика је њу преписао и подвалио као своју. Када је прочитао пред свима, добио је похвале и многи су говорили како ће он бити велики пјесник једног дана.

- Бојао сам се да напишем другу песму, како ме не би провалили, јер сам знао да ће бити лошија. Цео трећи разред сам живео од славе коју сам стекао због преписане Десанкине песме -  пише Антић.

На крају школске године сви одлични ђаци за свој успјех у школи су добијали књигу, па и Мика, иако је био врло добар.

- Једино је моја књига била запакована у фину хартију, а када сам отворио, видео сам да сам од учитеља добио ону књигу Десанке Максимовић -  написао је пјесник схвативши да му је учитељ на један фин начин дао до знања да га је разоткрио.

- Да то није урадио, вероватно никада не бих имао задовољство да нешто сам направим, а највеће задовољство је када човек нешто сам створи - истицао је Антић.

О љубави

Мика Антић се женио три пута, а у кафани је то често објашњавао реченицом да "када уђеш у нечији живот, отвориш некога, то значи као да почнеш један свет испочетка".

- Никада нећу написати књигу "Друга љубав", јер су све љубави које се догоде човеку у ствари прве љубави, а ако је заиста љубав у питању, ту никаквом бројању нема места - говорио је он.

Река би могла да буде

Река би могла да буде

океан, ако се згрчи

толико има у себи

огромне, вечите воде.

Ал ако икада запне

и умори се док трчи

умреће без даљине,

умреће без слободе.

Умреће у њој ветар.

Умреће шуме и жита.

Умреће бокори сунца

што се уз обалу плету.

Зато не сме да стане

и зато вечито хита,

са уснама од воде,

најжеднија на свету!

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.