Рецензија серије “Мер из Истауна (2021)”: Не потцјењујте цуре из провинције

Бранислав Предојевић
Рецензија серије “Мер из Истауна (2021)”: Не потцјењујте цуре из провинције

Било је прилично јасно и логично да квантитативну експлозију телевизијских серија током актуелне пандемије не може пратити једнак ниво квалитета, али да ће прва половина 2021. године протећи углавном у знаку безидејности, осредњости и просјечности, то нико није очекивао.

Осим неколико часних изузетака, стриминг сервиси и класичне телевизијске мреже током протеклих шест мјесеци углавном су пласирале промашаје трагикомично разапете између великих амбиција, мањка свјежих идеја, свеприсутног диктата политичке коректности и резултата испод просјека. Укључујући чак и велике играче на пољу телевизијских серија попут “Нетфликса”, “Амазона”, АМЦ-а и ХБО-а.

Ипак, ХБО не би био то што јесте, да није имао неког кеца из рукаву, а њихов неочекивани ас звао се “Мер из Истауна” и није имао само један адут већ неколико њих. И сви су били врхунски.

Захваљујући њима у великој партији телевизијског покера играној око гледаности, позитивних критика и занатских награда, ова кабловска мрежа с лакоћом је оставила ривале празних руку.

Први од њих био је наравно аутор серије сценариста Бред Инглзби, који је мајсторски повезао све нити своје приче у мултижанровско ткање које плијени пажњу публике у сваком свом дијелу. Криминалистички заплет истраге убиства дјевојке у малом градићу у руралној Пенсилванији дискретно је комбинован са породичном драмом и социјално ангажованим трилером, гдје се сва три жанровска нивоа савршено уклапају у цјелину, не поништавајући један другог, од почетка до катарзичног финала.

Други адут јесте одлична режија искусног Крега Зобела, који је занат калио на серијама “Остављени”, “Амерички богови” и “Западни свијет”. Овдје је био задужен за режију свих седам епизода и свој дио задатка обавио је врло сигурно и потпуно ненаметљиво, јер “Мер” функционише као швајцарски сат, од напетог увода пилота преко сигурне и логичне разраде средњег дјела до узбудљивог и потресног расплета.

Трећи, у овом случају можда и најважнији адут на страни ХБО-а, јесте маестрална глумачка екипа на челу са генијалном Кејт Винслет у главној улози детективке Мер Шијан, која овдје са лакоћом демонстрира емоционалну игру каква одавно није виђена испред телевизијске камере.

Њена Мер јесте средовјечна жена и пандурка уморна од живота, у маниру најбољих детектива жанра тврдокуваних кримића, али за разлику од њих она својом оштећеном елеганцијом и вишком кила испод згужваних фланелских кошуља и фармерки, скрива тежак животни усуд. Породична трагедија (самоубиство оца и сина наркомана, старатељска борба око унука са његовом мајком), пропуштених животних шанси (перспективна средњошколска кошаркашка звијезда, слом брака) и каријера у ћорсокаку (неријешене отмице и убиство дјевојака у малој средини), само су дио терета, која она вуче на својим уморним плећима и све то под стално будним очима и брзом осудом својих суграђана.

Ипак, велика глумица Кејт не дозвољава да њен лик заврши у блату патетике и јефтине експлоатације емоција, већ га гради као провинцијалну ноар хероину коју можда живот стално руши на кољена, али она не одустаје, свеједно да ли је у питању истрага убиства или побједа над личним демонима.

Не потцјењујте цуру из провинције, поручује Мер, која можда није успјела побјећи из Истауна, али ипак зна како се ради прљави детективски посао у малом, сјебаном и од Бога заборављеном америчком градићу. Знају то и Инглзби и Зобел. Вриједно, упорно, посвећено и без компромиса. Управо, тако се прави и најбоља серија прве половине 2021. године.

Оцјена 5

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана