Пера Џо, велемајстор блуз усне хармонике: Блуз музичари су ретке птице

Рекао је ово у интервјуу за "Глас Српске" Петар Миладиновић данас у европским, па и свјетским блуз круговима надалеко познатији као Пера Џо, велемајстор блуз усне хармонике, дипломирани професор физичке културе, а вјероватно је и најпознатији музичар Крушевца.

Наступао је са свјетским звијездама као што су Шугар Блу, Лоузијана Ред, Џон Хамонд, који су сви одреда хтјели да га воде у СAД, да покажу како "мали Србин растура црни блуз". Званични је представник усне хармонике "Хохнер" за Европу и редовни члан жирија многих међународних блуз фестивала.
- Усна хармоника је веома тежак инструмент, за њу не постоје ноте. Поготово је тежак инструмент она коју ја свирам, дијатонска хармоника, што значи да једна нота може да се свуче и на осмину, четвртину, што не постоји на другим инструментима где постоји тон и међутон. Мора пуно да се вежба да се постигне одређена техника - рекао је Миладиновић.

Његово издање "Session man" можда и најбоље говори о њему, јер се ту налазе снимци Периних наступа с највећим звијездама свјетског и домаћег блуза. Недавно је гостовао у Приједору са Јелана Попин бендом и многе посјетиоце у Галерији "96" одушевио својом свирком на усној хармоници.
* ГЛAС: Има се утисак да наша блуз сцена у посљедње вријеме иде узлазном линијом. Какво је Ваше мишљење о томе?

ЏО: Не знам баш да ли нам блуз сцена цвета, али је у сваком случају у активном процесу који стално иде навише. Цветала би да има много више свирки и када би бендови имали боље хонораре. Aли квалитет свирки је свакако бољи него раније.

* ГЛAС: Утисак је да је прије двадесетак година блуз био много популарнији него што је сада?
ЏО: Ја свирам све то време, небитно да ли је блуз "ин" или "аут", код мене је то помало и усуд, једноставно морам да свирам да бих се добро осећао. Тако, ако је период добар - добро нам је, а ако није - чекамо бољи.
* ГЛAС: Шта бисте Ви мијењали када је ријеч о условима, да сте у позицији да на то можете да утичете?
ЏО: Прво бих свима који вреде омогућио услове да сниме свој материјал, пошто знам да су многи бендови који су завређивали пажњу завршили своје каријере обесхрабрени, јер нису имали приступ студијима.
Сви који би требало да имају објављене албуме требало би да до тога дођу на много лакши начин. Кад је реч о студијском раду, још увек се сви мучимо, тешко улазимо у студија, јер то мора неко да плати, а нико неће да стане иза блуз бенда и да га финансира, нарочито ако се тај бенд тек пробија, већ за то морамо да се сналазимо сами.
То је, по мом мишљењу, понижавајуће.
* ГЛAС: Колико често наступате?

ЏО: Врло често наступам и поносан сам што смо блуз музику донели у тадашњу државу, посебно у Београд и та је музика устоличена са свим другим правцима.

* ГЛAС: После свих 30-40 година током којих наступате, да ли можете да кажете на којој се сцени најбоље осјећате?
ЏО: У Београду има много места на којима се добро осећам док свирам, то су бине КСТ-а, СКЦ-а, Дома омладине, то су та стара, култна места где се свирало и увек ће се свирати. Сви смо туда прошли и некада је била част у нечијем свирачком бивствовању да уђе у Дом омладине. Aли увек је задовољство изаћи и на неку велику бину, на велики простор пред педесет-сто хиљада људи. Мени се такво искуство десило на "Евро Вудстоку" 2004. године у Будимпешти. Заиста је задовољство изаћи на тако велику бину са великим озвучењем и оно што могу да кажем је да је извести наступ на таквом месту лакше него на малој бини. Лакше је јер тамо машинерија ради сама, просто не да да се погреши.
Док се у обичном клубу чује свака грешка и, уопште, влада један другачији начин свирања. Најтеже је свирати на малим местима, јер тамо једноставно не сме да се погреши, али зато то од човека временом направи солидног музичара у свом жанру.
* Глас: Ко Вас је учио да свирате на усној хармоници?

ЏО: Усна хармоника је инструмент који је у време мог одрастања био доступан, могао је да се купи на трафикама, али то није био прави инструмент већ играчка усна хармоника. Ја сам се заинтересовао за свирање на њој, кренуло ми је и већ сам у петом разреду имао своје ученике, држали смо неке концерте, наравно, наивно како то већ деца знају.

Онда сам слушајући рок музику почео да имитирам те звуке које сам чуо, касније сам чуо и блуз музику и схватио да је усна хармоника рођена за блуз музику. Био сам самоук и показало се да је то вредело и ево више од 40 година свирам на усној хармоници. Усна хармоника је згодна за вежбање, може свуда да се носи, а пошто сам много волео да је свирам, да не бих сметао укућанима да спавају ја сам се покривао ћебетом и свирао. Мама се љутила и говорила: Гаси светло, хајде на спавање, сутра идеш у школу, а ја сам се онда увлачио под ћебе и свирао још неких сат времена.

* ГЛAС: Постоји и прича да се били судија на првом Европском првенству усне хармонике, како сте то доживјели?

ЏО: Судија на првом Европском првенству у свирању усне хармонике 1996. године добило је врхунски такмичарски карактер. Судије су биле Жан Жак Вирто, Стив Бејкер, Пол Лемб и ја. Ја сам био најмлађи и нашао сам се у чуду како су ме уопште пронашли, јер је то било и време санкција. Добио сам позив и била ми је изузетна част јер ја сам скупљао сличице о Жан Жак Виртоу. То ми је била велика част и доказ да чак и самоуки можете да будете познати.

Нове генерације

* ГЛAС: Имате ли своје ученике?

ЏО: Имам, већ двадесетак година и нема их много, али су то већ момци који су се упознали са инструментом и оно што сам ја вежбао пет-шест година, ми то пређемо за два-три месеца. То није само моје искуство, већ свих мојих европских колега који су сви учинили самоуко и по неколико година смо губили да бисмо схватили како се то ради, а сад неким новим клинцима објашњавамо за неколико месеци.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.