Никола Кекеровић, визуелни умјетник, за “Глас Српске”: Слике приказ сукобљавања економије и смрти

Илијана Божић
Foto: В. Трипић

БАЊАЛУКА - Увијек сам своје радове стварао као неки вид терапије. Они су уско, интимно везани за мој живот. Када смо ушли у корону био сам присиљен да бирам између економског опстанка или умјетничке смрти. Зато је све што видите на изложби путовање на посао и враћање кући, колеге с посла и све проживљено у току дана.

Казао је то визуелни умјетник Никола Кекеровић говорећи за “Глас Српске” о изложби “Студије изводљивости” која је недавно отворена у бањалучкој галерији “Вагон”.

Кекеровић је дипломирао сликарство на Академији умјетности универзитета у Бањалуци гдје је завршио и мастер студије. Похађао је мастер програм “Public Art and New Artist Strategies” на Баухаус Универзитету у Вајмару. Тренутно живи и ради у Берлину.

Насликане сцене приказују урбане визуре док умјетник путује од своје куће до посла и назад, кроз урбани крајолик Берлина с којим се иначе у слободно вријеме физички не сусреће. Све слике представљају исти концепт и траже објашњење како се термини “економије” и “смрти” сукобљавају. То су ријечи које су се најчешће користиле у медијима развијеног Запада када се расправљало о моралним и етичким посљедицама физичке изолације и свега оног што је познато као локдаун.

- Кад сам завршио мастер у Вајмару, кренула је корона. Све умјетничке институције и галерије су биле затворене. Ишао сам на посао, враћао се с посла и доживљавао сам тешке депресије. Владао је тај притисак да се само ради. Нисмо имали никакав издувни вентил. Тада су настајали ови радови -објаснио је Кекеровић.

У “Студијама изводљивости” примјетан је тај осјећај притиска да рад никад не престаје. Умјетниково незадовољство умјетничким институцијама током периода од 2000. до 2024. усмјерило га је према пуком економском преживљавању на рачун “смрти” с умјетничке стране, у смислу губљења времена или недостатка времена за умјетничко стваралштво. 

Како је казао Кекеровић, занима га технички приступ, а на првом мјесту концепт, па идеја и размишљање о теми.

- Требало је да путујем и да препознајем свари које ме интересују. Одлучио сам да направим студију изводљивости, али из позиције неког ко је одавде отишао да живи у Њемачку. Отишао сам тамо на студије, свидио ми се Берлин због умјетничке сцене, због музике и музичких фестивала, али сам  видио у “ковиду” да то није ништа од оног што сам хтио - рекао је он.

Објаснио је да је свака слика на овој поставци у суштини мала студија изводљивости. Испричао је да су након короне очекивали отварање, а онда је кренуо рат Украјине и Русије, а потом Израела и Палестине, те канцеловање умјетника.

- Тако да је сав тај период бирање између економије и смрти. Све је то било катастрофално и себи сам дао задатак да сваки дан преточим у умјетност, да ми то буде као нека терапија - објаснио је Кекеровић.

На сликама су примјетни симболи смрти, ту су мртвачке главе, паукови, штакори и слични детаљи. С друге стране, ту су и симболи економије, као што су зграде које се граде и слично, а доминантне су теме живота и смрти. Умјетник је користио гваш технику у изради радова, слике су мањег формата и у галерији “Вагон” постављене су као стрип блокови тако да сугеришу причу.

- Прича креће хронолошки, јутро, средина дана, залазак сунца и крај дана. Од јутарњег умивања креће брзина, пролазимо поред познатих фабрика, брда од угља. На сликама је и станица на којој свакодневно чекам воз до посла. Заправо “Студије изводљивости” се састоје од четири компоненте, а то су људи, мјеста, моћ и процеси - рекао је он.

Додао је да живот у Берлину преувеличан, у смислу да свега има више, више среће, више несреће, више кише, више бескућника.

- Овдје код нас сам видио можда два бескућника, тамо их десеторо спава на станицама гдје чекаш воз. Све је десет пута интензивније - казао је он.

Истакао је да је радећи “Студије изводљивости” и пролазећи кроз поменуте друштвено-политичке процесе током тог периода, схватио да је вријеме капитал.

- Схватио сам да су све подјеле међу људима само економске. Говоримо о расизму, то је само као нека илузија. Стварна подјела је на богате и сиромашне - закључио је он.

Изложба је посјетиоцима доступна до 2. априла.

Галерија “Вагон”

Никола Кекеровић је похвалио рад “Вагона” и додао да је постојање ове галерије веома важно за рад и душу умјетника.

- Будући да имамо овакву галерију сад уопште нема разлога за икакво жаљење. Имамо простор у којем може да се излаже. Само се треба мало покренути, показати енергију, жељу и знање. И треба бити озбиљан - поручио је он.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана