Музеј Републике Српске прославља 90 година постојања: Од предмета кућне индустрије до мача у камену

Илијана Божић
Музеј Републике Српске прославља 90 година постојања: Од предмета кућне индустрије до мача у камену

БАЊАЛУКА - Давне 1930. године у Етнографском музеју Врбаске бановине отворена је пољопривредна изложба, а након 90 година Музеј Републике Српске ће изложбом “Врбаски мач у камену” прославити овај јубилеј и подсјетити на године рада и труда да чувањем културно-историјског насљеђа буде одржан идентитет српског народа овог краја.

У “Монографији Врбаске бановине” Матко Кумарић је забиљежио да је у јесен 1930. године основан Етнографски музеј Врбаске бановине те да је тих дана у Бањалуци отворена пољопривредна изложба на којој су били изложени многи предмети кућне индустрије, која је очувала сва народна и умјетничка обиљежја Крајине. Након девет деценија Музеј РС сталном поставком посјетиоце враћа у камено доба, али изложеним предметима, народним ношњама и змијањским везом подсјећа на важност очувања традиције. Да је важно сјећати се страдања српског народа свједочи изложба “Концентрациони логор Јасеновац - највећи усташки логор смрти”. Из давних времена у савремено доба нас уводи поставка “Повратак у свијет илузије”, која разбија предрасуде и музеју привлачи млађе генерације, подстичући их на истраживање сталних поставки.

Да је ова установа важна српском народу “Гласу Српске” је посвједочио директор Музеја РС Миладин Савић, истакавши да је наш велики бан Светислав Тиса Милосављевић 26. септембра 1930. године донио одлуку о оснивању музеја.

- Не смијемо заборавити првог управника Спиридона Шпиру Боцарића, који је поставио темеље тадашњем етнографском музеју, али и данашњем музеју комплексног типа, који је један од најзначајнијих на западном Балкану. Када погледамо у прошлост, видимо да је Музеј РС прошао кроз свијетле, али и тешке тренутке. Чак седам пута је мијењао назив, а од 14. новембра 1992. поносно носи име Музеј Републике Српске. У периоду од 90 година највећи проблем је представљало стално мијењање мјеста боравка. На почетку је био смјештен у кући трговца Бабића, да би се премјештао из Дома Краља Петра Ослободиоца, Дома културе и Кастела. У Дом радничке солидарности уселио се 1983. године, гдје се и данас налази - објаснио је Савић.

Он је истакао и то да је Музеј РС комплексног типа те да има седам организационих јединица.

- Установа посједује одјељења за материјалну и нематеријалну културу, библиотечку дјелатност, одјељење заједничких служби, одјељење за педагошки рад, за документацију, дигитализацију те за конзервацију и рестаурацију. Одјељење за материјалну културу посједује пет одсјека - за археологију, историју, природњачки те одсјеке етнографије и етнологије, као и одсјек историје умјетности - навео је Савић.

Нагласио је да установа у свом фундусу има 107.000 предмета те да је најзначајнија институција културе у Српској, али и један од најзначајнијих музеја у цијелом региону.

- У посљедње три године смо остварили велике пројекте и представили смо се на међународној сцени. Имамо одличну сарадњу са музејима у региону. Прије свега са братском Србијом, гдје имамо потписане протоколе о сарадњи са Музејом Војводине из Новог Сада, Етнографским музејом из Београда те са Историјским и Војним музејом и Народним музејом из Ниша, Сирогојна и Ужица - испричао је Савић и додао да се Музеј РС 2018. године представио у музеју Коломенско у Москви.

Истакао је да су прошле године приказали змијањски вез у Софији, Солуну и Бечу.

- Изложбу о Јасеновцу представили смо ове године у Музеју побједе у Москви, што је за нас било нешто посебно, али и историјски веома значајно. Ситуација са вирусом нас је мало успорила па смо ове године кориговали рад, али смо грађанима омогућили виртуелну поставку - рекао је Савић.

Према његовим ријечима, поводом 90 година постојања биће отворена изложба “Мач у камену”, а манифестација ће бити сведена на мањи број људи, због поштовања епидемиолошких мјера. Аутори изложбе су музејски савјетник и историчар Јанко Врачар и виши кустос и археолог Ивана Панџић.

Јанко Врачар је у разговору за “Глас Српске” испричао да је мач пронађен код средњовјековног града Звечај, који је у 15. вијеку био једна од краљевских резиденција.

- Знамо то на основу дубровачких извора који помињу да је 1419. године у марту мјесецу краљ Стефан Остојић из владарске лозе Котроманић донио повељу којом је Дубровчанима потврдио привилегије у Босни. Можда овај мач можемо повезати са тим владаром, али о томе ћемо још истраживати - образложио је Врачар.

Напоменуо је да ово није једини ријечни налаз мачева те да су до сада пронашли два таква предмета.

- Један је из Козарске Дубице која је била посјед витезова реда Темплара. Други потиче из села Кобаш поред Српца, који је нађен прије неколико година, исто као ријечни налаз. Овај који смо пронашли у Врбасу је бастардни тип мача. То су једноипоручни мачеви који су нашем простору коришћени у другој половини 14. и првој половини 15. вијека. Знамо то и по траговима на грбовима тадашње властеле на новцу, као и на изворима наших ковача који су израђивали сличне мачеве и продавали на страна тржишта - казао је Врачар.

Према његовим ријечима, могуће је да је овај предмет био производ домаћих ковача.

- Изложба “Мач у камену” даје другачије свјетло на средњи вијек, који је код нас доста занемарен и сматрамо да је ово сјајна прилика да се у центар пажње ставе средњовјековни локалитети, којих на простору града Бањалука има доста. И да их покушамо уврстити у туристичку понуду, да бисмо се на тај начин позиционирали у југоисточној Европи, као једно битно туристичко мјесто - закључио је Врачар.

Ивана Панџић је истакла да ће изложбом бити приказан један експонат те да је она другачија од осталих поставки.

- Прича о проналаску мача у ријеци Врбас пропраћена је у цијелом свијету. Од Вијетнама, Кине, Јужне Америке, САД, Канаде. То нас је позитивно изненадило. Ово је прилика да буде скренута што већа пажња на културно насљеђе. Наш простор је историјски и археолошки богат и то треба да искористимо. Заједно са колегиницом Аном Ћурић из Завода за заштиту споменика РС, која је учествовала у роњењу и ископавању мача и Данијелом Јовановић, конзерватором из Београда, која је спремила мач за излагање, урадили смо каталог - објаснила је Панџићева.

Испричала је да су за вријеме процеса рада на ископавању мача снимани кадрови који су резултовали првим документарним филмом.

- На нашем подручју, у вези да подводном археологијом, нема оваквих подухвата. Било је још налаза око Кастела и на другим локацијама које су рониоци “Бука” проналазили. Сви предмети су у Музеју, сређују се, па ћемо их посложити заједно са локацијама на којима су налажени и кренути у рекогносцирање. Циљано ћемо обилазити зоне у околини тврђава око Кастела, Звечаја и Бочца - казала је Панџићева и додала да је ово била једна од најљепших вијести послије дужег времена која је са наших простора изашла у свијет.

- Захвални смо рониоцима клуба “Бук” који су пријавили налаз. Важна је сарадња приватних и стручних лица, као и однос према културном насљеђу. Захваљујући томе неће доћи до отуђења културно-историјских предмета. Они треба да буду доступни свима путем музеја и музејских изложби, да сви знамо шта смо имали на нашем простору и да кроз то учимо нашу историју - навела је Панџићева и додала да ће поставка бити дио сталне поставке.

Нагласила је да је ријеч о мултимедијалном приступу у комбинацији са документарним филмом. Како је објаснила, план је да документарац буде преведен на енглески и словеначки језик да би поставка могла да учествује на археолошким фестивалима.

За посјетиоце ће у суботу, 26. септембра, бити бесплатан улаз у Музеј РС, уз поштовање свих мјера.

Планови

Миладин Савић је истакао да Музеј РС има велике планове за наредни период.

- У наредној години планирамо да проширимо поставку “Јасеновац”, која је постављена 2007. године и представља нешто посебно. Желимо и да формирамо поставку Одбрамбено-отаџбинског рата, која је недостајала музеју оваквог типа. Циљ нам је да проширимо простор и капацитете у Музеју РС. У 2021. години планирамо да посјетимо Москву, Музеј Измаилово, гдје ћемо представити поставку о Јасеновцу. Изложбу “Доба витештва” и “Змијањски вез” ћемо представити у Солуну, али и у земљама региона. До краја године је у плану отварање археолошке изложбе “Доња долина” магистра Славице Арсенијевић - рекао је Савић.

 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана