Миња Кнежевић, млада умјетница, за “Глас Српске”: Мурали галерија за цијели свијет

Илијана Божић
Foto: Д. Поздеровић

БАЊАЛУКА - Љепота умјетности је да стварањем преносимо позитивне поруке људима, да их подсјећамо на лијепе моменте у животу и будимо у њима топле емоције.

Казала је то за “Глас Српске” млада умјетница Миња Кнежевић, која студира графички дизајн на Академији умјетности Универзитета у Бањалуци, а чији мурали красе зидове насеља и улица града на Врбасу. Како је испричала, циљ уличне умјетности је да рађа љубав у људима и да им даје подстицај за стварање.

- Њена љепота се огледа у слободи. Мурали су галерија за цијели свијет, она која је доступна свима и коју свако може да доживи на свој начин. Чар уличне умјетности је у томе што  бескућник испред осликаног зида може да пронађе пола марке и да помисли да му је баш тај цртеж донио срећу - казала је Кнежевићева.

Њен нови мурал је настао у Залужанима. Њиме је оживјела лик Салвадора Далија из чијих препознатљивих бркова излази тигар, а све у жарким црвеним бојама са препознатљивом лудошћу у умјетниковим очима.

- Обожавам Далија, а будући да он има слику са тигровима, помислила сам да тигра спојим с његовим ликом. Тај зид сам радила заједно са Андрејем Матићем, па смо бојама повезали наше приче - навела је Кнежевићева.

Додала је да кад стане пред зид, тада умјетност почиње, јер је мурал симбол креативне магије. Објаснила је да као што из Далијевих бркова излази моћни тигар, тако се симболично и у глави рађају идеје за стварање.

Млада умјетница је осликала и “Сјеницу” на старом зиду у кампусу, а највише је везана за “Роботску руку” осликану на бањалучком игралишту у некадашњој улици Анте Јакића, јер је то њен први рад.

- Додир робота и лептира је почетак моје приче са муралима. У том раду огледа се моје дјетињство, прва разочарења, рад и труд, али и срећа дјеце кад погледају “Роботску руку”. Као мала сам гледала цртаћ о роботу који је спасио човјечанство. У ту идеју сам уткала и осјећања кроз која сам тада пролазила - рекла је Кнежевићева.

Истакла је да “Роботска рука” поручује да машине некада знају бити осјећајније од људи.

- Зато сам осликала лептира који слијеће на руку роботу, а не човјеку. Лептири се сами рађају и живе, а опет се изборе, буду прелијепи и слободни. То је поента. Жеља ми је да кад човјек погледа тај мурал помисли на нешто лијепо, на прољеће и љубав - испричала је Кнежевићева.

Додала је да људи различито реагују на мурале, јер већина сматра да је сликарство само на платну.

- Људи су доста затворени и окренути традиционалним формама, а кад се појави нешто ново и другачије, то тешко прихватају. Ипак, има дивних људи који нас подржавају и који желе да украсимо њихове зидове. Поента је да сви учествују у нашем раду. Нема граница у стварању. Умјетношћу треба изазивати револуцију, али не да неко други испашта због тога - казала је Кнежевићева.

Инспирацију црпи из свега, а како је казала, чак и оно што је другим људима ружно, као рецимо канта за смеће, у њеним очима може бити идеја за рад.

- Живимо са много проблема, а жељела бих да људи кад прођу крај зида мурала виде да има боје и наде, да помисле на нешто лијепо - навела је Кнежевићева.

Истакла је да млади треба да вјерују у себе и да се не боје да стварајући покажу таленат и све оно што умију.

Тешкоће

Кнежевићева је казала да је предност што живимо у доба интернета и разних медија, у вријеме када је улична умјетност колико-толико прихватљива.

-  Не вјерујем да бих могла осликавати зидове прије 100 година. Ми и данас тешко добијамо зидове, а и спреј боце су скупе. Компликовано је, али је важно да се боримо. Поента умјетности је да није загађена политиком и мржњом - навела је Кнежевићева.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана