“Љубав винопојца” у стиховима

А. Г.
“Љубав винопојца” у стиховима

БАЊАЛУКА - Поетска збирка “Љубав винопојца” Здравка Миовчића, објављена у издању Центра за српске студије, доноси поезију посвећену пићу богова - вину, али и страственим љубитељима овог пића.

Ову збирку пјесама чине циклуси “Винске вечери”, “Земља вина”, “Винске слике”, “Лирика вина” и “Вински венац”, међу којима су се смјестиле пјесме “Жедни лирике”, “Уловљени”, “Капца Херцеговине”, “Међурјечје”, “Метафизички подрум”, “У башти сљезове боје”...

- У ову књигу се може ући као што би се закорачило на неку љетњу кафанску терасу којом би требало да се заврши свијет, како је то записао један француски књижевник, ваљда Жид, ако се добро сјећам причања нашег доброг професора Бранка Милановића, једног од посљедњих племенитих хедониста, Бог да му душу прости - записао је о Миовчићевој књизи проф. др Ранко Поповић. 

Он примјећује: “Да није путовао и пио, пјеснику ове књиге не би се дали овакви стихови нити би њене строфе зрачиле топлином вина и јужног неба”.

- Да није био винопија не би био ни винопојац. (Не велим да не би писао, али сигурно нешто друго и другачије, нешто што би га се - што би се нас - свакако мање дотицало) - пише Поповић. 

Подсјећа да су и пјесници трезвењаци (или умјерењаци) често успијевали да допру до тајне вина.  

- Највећа је ствар, међу људима, бити у нечијем хљебу и вину! Мени се некако чини да је пјесник ове књиге одувијек био у свим мојим винима. А о томе да и мене име у његовим винима, најбоље свједоче ове пјесме. Добро је љековито пролазити кроз њих, као што би човјек прошетао међу чокоћем винограда. Добро је у заклону ове књиге. Топло је у њој. Од вина, од љубави, од људског даха, од сунца јужног неба... Јамчим то као њен први читалац, аз грешни винопија - пише Поповић.

 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана