Лазар Комарчић враћен из заборава
БЕОГРАД - Један од првих аутора књига научне фантастике међу српским писцима, поред Драгутина Илића, био је Лазар Комарчић, а његова дјела, помало заборављена, издавачка кућа “Порталибрис” покушава да отргне од заборава, те да његове ријечи донесе у ово доба.
Комарчић је стварао на прелазу романтизма и реализма, а писац је првог научнофантастичног романа на српском језику “Једна угашена звезда”, који је објављен 1920. године, иако фантастика није била његов први, а ни једини избор.
- На велику жалост, иако је стварао у време Жила Верна и Џорџа Велса, не заостајући за њима, Комарчић за своје стваралаштво тек сад, постепено, почиње добијати оно место које му припада. Како већ знамо, у светској књижевности је жанр научне, па и епске фантастике сада међу најпопуларнијим, па је отуда важно скренути пажњу на овог српског писца и његово дело, те указати да у овом жанру за прво време српска књижевност није заостајала - наводи “Порталибрис”, који је до сада, у оквиру едиције “Отргнуто од заборава”, објавио његова дјела “Једна угашена звезда”, “Један разорен ум”, “Два аманета”, “Мученици за слободу”, “Мој кочијаш”, “Просиоци” и “Драгоцена огрлица”, док су у припреми и дјела “Бездушници”, те “Преци и потомци”.
- Иако се Комарчићеви романи данас читају у кључу жанр-романа, прије свега научнофантастичног (“Једна угашена звезда”) и криминалистичког (“Драгоцена огрлица”, “Два аманета” и “Просиоци”), они сви имају заједничку одлику: све су то романи са друштвено ангажованом идејом. Ова идеја може се описати, у једној речи, као равноправност. Било да се ради о класним, статусним или родним питањима, Лазар Комарчић се залагао за једнакост, социјалну правду и боље друштвено уређење. Његов роман “Бездушници” у потпуности је посвећен социјалној тематици - наводи издавач.
Главна тема у роману “Бездушници” су брига и невоље које су снашле Мачву, а у опису невоља српског сељака Комарчић се ослањао на Милована Глишића, Јанка Веселиновића и друге реалисте.
- Описују се судбине мачванских сељака у сенци корумпиране спреге власти, полиције и судства која штити само интересе богаташа, односно свет који чине каишари, зеленаши, изјелице, подлаци, протуве, жбири и остале креатуре што се зову - талог друштвени - сматра издавач и додаје да је слика свијета у “Бездушницима” крајње песимистична, јер је то приказ друштва у којем нема правде, нити заштите за сиромашне, али ни било какве врсте емпатије.
Роман “Преци и потомци” дјело је које приказује стварање нове српске државе (1815-1930).
- Борба за народна права Милоша Обреновића са турским моћницима трајала је деценијама, а све што су славни преци чинили за стицање “политичког крова над главом Србије” живописно је описано кроз дијалоге, динамичну радњу и увјерљиве слике у овом роману. Открићете интригантне завјере на двору, како је некада изгледао Београд, како је Дорћол добио име, с ким је све преговарао Милош Обреновић - описује издавач и наглашава да је роман подсјетник мукотрпног пута ослобађања од турског јарма.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
