Култни стрип “Ноар бурлеска” комплетиран на српском језику

У питању је стрип који је Марини радио за француског издавача и који је врло брзо стекао снажну популарност код публике и критике. Италијански мајстор препознатљивог стила познат је по цртању серијала Џипси, Шкорпија, Раптори и Орлови Рима те раду на Бетмену у култној причи “Мрачни принц на бијеломе коњу”.

Жанровски “Ноар бурлеска”, као што јој име каже, припада кримићу, уз све класичне обрасце жанра класичног ноара, од опасних типова, мафијаша и фаталних љепотица уплетених у међусобну игру страсти, похлепе и насиља. Причу пратимо из угла револвераша и опасног момка Терија Кола, познатијег под надимком Силк, који је отишао без поздрава као добровољац у Други свјетски рат, а након повратака уплетен је у прљаве послове мафијаша Рекса, чија је вјереница Силкова бивша дјевојка Деби Холоу позната под умјетничким именом Каприс, којој је он сломио срце одласком у рат. Пропале пљачке, ирска и италијанска мафија, бивши пријатељи са обје стране закона и лешеви на све стране прате Силка на његовом путу кроз подземље.

Визуелно је стрип рађен као црно-бијели, са понеким бљеском загасито црвене и то само као боја косе или хаљине када се појављује главна фатална жена Каприс, а која изгледа као мјешавина Рите Хејворт и Аве Гарднер, што даје додатну динамику у Маринијев атрактивни графички стил.

 Бојан Боснић, главни уредник “Маконда”, истакао је да нису имали дилеме у вези са издавањем овог стрипа, који је, по његовим ријечима, посластица за очи.

- Енрико Марини је свакако један од водећих европских стрип-аутора. И као и сви његови стрипови, и овај је права посластица за очи. “Ноар бурлеска” је његов омаж свима нам драгом истоименом жанру и све је ту на свом месту: и мрачне ноћне кулисе великог града, и груби главни лик који и дели и добија батине, и феме фатале, и гомила живописних негативаца, и као да можемо чути џез и блуз у позадини... рекао је Боснић.

Прича графичке новеле “Ноар бурлеска” се дешава у неодређено доба, али временски нешто након Другог свјетског рата у Лас Вегасу. Визуелно атрактивна брза и ефектна крими-прича, коју је Марини замислио као омаж филмовима и у стриповима од тридесетих година прошлог вијека па до модерних виђења жанра, стекла је бројне обожаваоце широм свијета, укључујући и краља хорора Стивена Кинга, који није штедио ријечи похвале. “Макондово” издање преводио је Бранислав Глумац, прва књига има 108 страна, а друга 128 у тврдом повезу.

Аутор

Енрико Марини рођен је у Швајцарској 1969. године и студирао је илустрацију на Умјетничкој академији у Базелу.

На његов филмичан стил цртања утицали су филмови, амерички и француски стрипови и јапанска манга. Као посвећени мајстор, који руком црта, тушира и слика, велики је поклоник умјетника попут Милтона Кањифа, Алекса Тота, Нила Адамса, Џона Ромите Старијег, Мајка Мињоле, Хермана, Мебијуса и Кашира Отоме. Током каријере опробао се у бројним жанровима од фантастике преко вестерна до суперхеројских прича.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.