Катарина Аћимовић, сликарка, за “Глас Српске”: Везом истражујем себе

Казала је ово у разговору за “Глас Српске” млада сликарка Катарина Аћимовић, говорећи о награди Музеја савремене умјетности РС, која јој је недавно уручена, а која подразумијева реализовање изложбе у галерији “Плус” у наредном периоду.

- Након добијене награде успјела сам да пробудим емоције становника Бањалуке и шире. Обасута сам подршком и позитивним коментарима, посебно на друштвеним мрежама - казала је она и додала да ће изложба обухватити нове и старе радове, стваране различитим техникама - уље на платну, акварел, оловке у боји и вез на платну.

Како је навела, тематски истражује личну причу, која је постала стварна прошле године, а коју разрађује серијом радова које ствара поменутим техникама.

- Трагам за визијом, доживљајем и уобличавањем мени блиских и чини ми се одувијек познатих и препознатљивих руку. Руку моје мајке. Инспирација и повезаност са овом темом вуче коријене из дјетињства, домаћинства и друштва у ком сам одрасла. Дјетињства се сјећам кроз руке мајке и баке. Руке које се не могу заборавити и не препознати. И једна и друга, и мајка и бака, су увијек нешто плеле и везле, као да су се на тај начин изражавале. Касније сам схватила да су кроз конац, плетиво и платно преносиле личну енергију и креативност. Тако су од једне нити настајале њихове рукотворине. Као дијете и ја сам учена да од једне нити направим своју креацију. На почетку изражавала сам кроз вез неку врсту модног израза, док нисам схватила да је вез у мени проткан дубоким емоцијама - наводи она, осврћући се на вез, као једну од важнијих нити у њеним радовима.

Аћимовићева објашњава да таписерија у којој је пронашла интересовање говори и о класама у којима живе људи, јер је кроз историју означавала друштвени статус, а њено усмјерење ка таквој врсти стварања почело је након сликања мајчиних руку, чије црте је касније почела да везе.

Изложба радова “Мајчине” ове године реализована је у галерији УДАС у Бањалуци, а њени радови били су изложени и на годишњој изложби студентских радова на Академији умјетности Универзитета у Бањалуци.

- Тако сам добила другу димензију слике мајчиних руку које стварам. Жељела сам да ликовни медиј проширим, односно да пронађем начин како да осликам и обликујем мени блиске форме и да материјал који користим буде повезан и у складу са емоцијом коју имам према тим рукама. Да могу да се опипају и осјете. Бавећи се везом желим да истражујем себе и свој животни простор, емоције и друштво које нас обликује - истиче она и додаје да њен циклус радова, назван “Мајчине” за циљ има да посматрачу приближи изузетну енергију и емоцију.

Када је ријеч о традицији и везу, она наводи да не зна колико будућности има у Републици Српској, али да таква умјетност опстаје захваљујући талентованим појединцима који се боре да у модерном добу сачувају остатке некадашњег времена, као што и она сама покушава да чини.

Подршка

Осврћући се на положај младих умјетника у Републици Српској и регији, она истиче да је неразумијевање главна препрека.

- Увијек ћете више симпатија добити ако се бавите неким другим послом. Потребно је доста више разумијевања и подршке у сваком смислу. Уколико бисте се мало више посветили младим умјетницима вјерујем да би и њихова будућност била сигурнија, јер тренутно будућност младих умјетника у Републици Српској је јако нестабилна - објашњава она.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.