Дигитализација књига у Народној и универзитетској библиотеци РС: Трајна заштита од даха времена
БАЊАЛУКА - Ништа не може да замијени праву књигу, мирис њених нових и старих страница, марљиво и пажљиво сачињене корице и сам чин читања. Због могућности да буду оштећене дахом времена, књиге ваља сачувати и у неком другачијем облику, а самим тим и чин њиховог читања и посједовања.
Народна и универзитетска библиотека Републике Српске, у намјери да сачува и учини доступним старе књиге које је већ захватио зуб времена, а које не би могле да претрпе превише додира и прелиставања страница, чува њихове странице у дигиталном облику.
Према ријечима директорице ове установе Љиље Петровић Зечић, сама дигитализација, којом је то могуће остварити, процес је који подразумијева низ радњи.
- То је и библиотечко-информациони систем у којем је свака књига са својим библиографским описом у систему. Библиографски описи дају низ података, односно метаподатака, од самог ауторства, издавача, броја страница, илустрација, поговора и предговора. Још је боље ако се та књига повеже са одређеним линком, а уколико је та књига штампана у електронском садржају, добијамо и један дубински каталог - навела је Петровић Зечић за “Глас Српске” и додала да то што је библиотека потпуно аутоматизована ствара предуслов за дигитализацију грађе.
Једна од књига које ће проћи процес дигитализације и остати сачуване у другачијем облику је књига коју је НУБРС недавно добила на поклон од епископа пакрачко-славонског Јована, а у питању је издање дјела Јована Дамаскина из 1827. године.
- Књига представља теолошке и филозофске списе. Књига ће вјероватно, по броју до сада познатих примјерака, којих има 16, бити сврстана и у фонд ријетких књига - објашњава она.
Фондови старих и ријетких књига обично се формирају при националним библиотекама, а служе за прикупљање књига различитих културних баштина и чување мјерама заштите за старе и ријетке књиге.
- Изврши се њихова реконструкција, што подразумијева да стручњаци, библиографи и археографи праве библиографске записе и дају одређене податке научнику и истраживачу да би могао да дође до одређених информација у свом истраживачком раду - објаснила је она нагласивши да је дигитализација један од начина заштите књиге којим је могуће спријечити физички приступ књизи, додир рукама, премјештање у различите просторије с различитом влажношћу, јачином свјетлости и било чиме што може трајно да оштети књигу.
Тренутно, како је рекла Петровић Зечић, најпопуларнији начин претраживања дигиталних књига је претрага по кључној ријечи, а за дигитализовање једне књиге од, рецимо, 200 - 300 страница потребно је неких десет часова.
- Ова књига, коју смо ми добили сусретљивошћу епископа Јована, биће дигитализована на споменути начин. Један вид популаризације дигитализације ћемо спровести преко софтвера, уређаја “Меџик бокс”. То је конзола у којој је књига, наизглед, у физичком смислу, али ју је немогуће листати и додирнути, а уз рачунар у тој конзоли путем којег је инсталиран софтвер књигу је могуће прегледати на транспарентном екрану. На екрану је видљив садржај, тако да корисници имају привидни осјећај листања књиге, дигиталног листања књиге. Овакви уређаји се користе зато што су атрактивни, скрећу пажњу на дигитализацију и доступни су свима - казала је Петровић Зечић и додала да свака књига која буде дигитализована постаје дио “Меџик бокса”, те на тај начин свако ко је заинтересован за књигу може на један начин да је додирне, али у дигиталном облику. На овај начин многе књиге биће сачуване, што кроз историју често није био случај, јер су уништаване и мали број њих је сачуван.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
