“Читање поетика” нова књига професора Филолошког факултета у Бањалуци Душка Певуље: Посвета поетикама српских писаца

Казао је то за “Глас Српске” професор Филолошког факултета у Бањалуци Душко Певуља говорећи о новој књизи “Читање поетика” и додао да  због наведеног употреба овог појма подразумијева прецизна објашњења и строга дефинисања.

Истакао је да се у текстовима које обједињује ова књига могу препознати трагови интересовања за поетичка истраживања Петра Милосављевића, Миодрага Радовића, Новице Петковића и Јована Деретића.

- Њих није могућно, ни упутно, раздвајати као засебна подручја испитивања. Суочавање са сложеним свијетом књижевних творевина то потврђује. Увјерени смо и да свако истраживање књижевних творевина садржи и занимање за поетику: стилске формације, опуса или засебних дјела - рекао је Певуља.

Истакао је да је један од значајнијих огледа у књизи онај о данас заборављеном непосредном свједоку Велике сеобе из 1690. године, Атанасију Даскалу Србину, и његовом спису.

- У овом огледу идентификујемо укрштање жанровских облика и поетичких конвенција старе српске књижевности и тек заснивајућих облика српске књижевности с почетка 18. вијека - навео је Певуља.

Истакао је да се у књизи говори и о неоправдано скрајнутом проповједнику Гаврилу Стефановићу Венцловићу, те о Петру Петровићу Његошу.

- Српски свепјесник Његош, јединствен је примјер књижевног ствараоца великих сублиматорских способности, који умјешно обједињавања усмена и писана обличја наше литерарне традиције те елементе различитих стилских формација - навео је Певуља.

Додао је да се у књизи говори и о умјетнички најрепрезентативнијем драмском дјелу Ђуре Јакшића, “Јелисавета кнегиња црногорска”, које привлачи пажњу јер садржи обиљежја романтичарске трагедије и историјске драме, али их истовремено и превазилази, зато што нека темељна својства оба ова жанра не слиједи до краја.

- Такође, Костићева позница “Пролог за Горски вијенац” била нам је занимљива јер је остала запостављена приликом тумачења овога пјесника, а и зато што представља особен дијалог Лазе Костића са Његошем, у којем овај, крајем 19. вијека оспоравани пјесник, у сусрету са Његошем актуелизује и притврђује неке од кључних ознака сопствене поетике - казао је Певуља.

Објаснио је да је у књизи пажња посвећена и Светозару Ћоровићу који стварајући на размеђи вијекова, израста из реалистичког књижевног насљеђа, које, у својим најбољим остварењима обремењује неким од типичних обиљежја модерне.

- Студија о српском полихистору Слободану Јовановићу проблематизује његов однос према знаменитим претходницима и савременицима, при чему је ауторова основна интенција била да у портретима савременика, које је магистрално обликовао Јовановић, уочимо нека доминантна обиљежја његовог стваралачког приступа и поступка - испричао је Певуља.

Закључио је да према темељној поставци ауторских истраживања у књизи “Читање поетика” двојицу прилично различитих пјесника, Зорана Костића и Ђорђа Нешића повезује однос према историји српског народа и способност уживљавања у њене преломне догађаје, али и њихово повезивање са савременим тренутком, у којем настају њихове важне пјесме.

О критичарима

Певуља је истакао да је у текстовима посвећеним књижевним критичарима и историчарима књижевности Предрагу Лазаревићу и Бранку Милановићу у првом плану освјетљавање њихових начина приказивања поетика писаца.

- Бранко Милановић се скоро пола вијека интензивно бавио опусом Иве Андрића, нарочито оним дјелима у којима је велики писац тематизовао и проблематизовао умјетничко стварање - рекао је Певуља.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.