Бранко Бојовић (Бане Саншајн), за “Глас Српске”: Када изгубиш карактер, више ниси свој човјек

Рекао је ово за “Глас Српске” Бранко Бојовић, познатији као Бане Саншајн, лидер култног бенда “Саншајн” и икона домаће хип-хоп сцене, објашњавајући због чега се вратио посљедњим синглом “ФНП” састав “Саншајн” на територију политике и експлицитне ангажованости текста усмјереног, по његовим ријечима, према кључном непријатељу људске слободе, либералном капитализму и НАТО пакту као кључном инструменту моћи, а та борба, како он каже, просто нема алтернативу. Бојовић каже да није било лако позиционирати своје ауторско мјесто након дуге студијске паузе, прије свега са разним продуцентима, али да након серије синглова ствари полако долазе на своје мјесто са новим албумом. “Саншајн” ће овог викенда у суботу наступити у Клубу студената Бањалука.

- Оно што је мени било тешко јесте да се организујем са продуцентом тј. продуцентима. Требало ми је пет година да бих саставио албум што није нормално. Једноставно толико различитих енергија ме је саплитало да бих све то завршио, да ми је требало баш много енергије, смирења и стрпљења. Богу хвала, албум је готов, а до сада су изашле четири песме са тог албума: “Да ли сам”, “Ариа-М”, “Фрка гори” и поменута “ФНП” - рекао је Бојовић.

ГЛАС: “Саншајн” је на паузу отишао из ере албума, вратили сте се на сцену у ери синглова и дигиталних мрежа, колико се промјена у начину конзумације музика одразила на Вас као аутора, тј. да поједноставимо, да ли Вам је дража дужа албумска форма или краћа варијанта?

БОЈОВИЋ: Наравно дужа албумска форма. Ок је избацити сингл, али то ми има смисла једино као најава за нови албум. С обзиром на то да живимо у новом времену, треба се прилагодити новим околностим, али исто тако не одступати од свог пута. Треба задржати свој карактер, јер ако човек то изгуби, изгубио је самог себе.

ГЛАС: Поменути синглови уз препознатљиви дух “Саншајна” и Ваш вокал, стилски су еклектични уз никад шири жанровски распон у музичкој подлози од метал и кросовер звука преко попа и фанка до оперских звукова. Ко је све учествовао на самом снимању материјала, од музичара преко гостију до продуцената, тачније ко је све данас “Саншајн” осим Вас?

БОЈОВИЋ: Као бенд “Саншајн” функционише тако што прво мора да се направе добри текстови, На овом албуму, пре свега, свака част на успешној сарадњи са Кизом РХ, што се инструменталног дела тиче, продуцени су били: Далибор Минић, Иван Петровић, Марко Бенини и Лука Цитадела. Гост на једној песми “Фрка гори” је Фанклес или Сале “СМФ”. “Саншајн  кру” долази на крају кад ја завршим сав студијски део посла. Мастерујем песме, онда са бендом улазимо у просторије за свирање и расвиравамо те песме, да оне за концерте звуче још много јаче и боље! Данас су чланови “Саншајна”  бубњар Ненад Вуковић Нефа, басиста Бранко Спасић или Бане Јуниор, гитариста Милан Кордолуп Миланче, ди-џеј Кеш (Владимир Тодоровић), MC Тоша (Милорад Матић) и MC Исказ (Зоран Стефанов).

ГЛАС: Када већ помињемо музику, зашто је “Саншајн” на самим почецима матрице обогатио живим инструментима и бендом који вас је промовисао као лидере и пионире кросовера код нас и концертну атракцију што за хип-хоп није било баш уобичајно?

БОЈОВИЋ: С обзиром на то да сам музику почео да слушам крајем седамдесетих, а озбиљније осамдесетих, то су искључиво били бендови, тако да сам знао чим сам завршио први албум са продуцентом Атманом Активом, да ћу саставити бенд са којим ћу јавно наступати. У то доба поједини репери из различитих бендова су ми се мрштили што штрчим на тај начин, чак су ми одређени паметовали и хејтовали, што сам био јединствен за разлику од свих осталих у то доба.

ГЛАС: Са ове дистанце како гледате на те ране дане успона хип-хопа код нас, данас је он прилично етаблиран жанр код нас, од свих врста само израза, од естраде до андерграунд репа?

БОЈОВИЋ: Конкретно, кључни прелаз је био 1995. година. До тада су били денс реп бендови који стилски и са уметничке стране немају везе са оним што ниче од 1995. Тад настају прави реп бендови који се и дан-данас памте.

ГЛАС: Са пређеном километражом и стеченим искуством, како Вам изгледа данашњи моменат у реп музици, не само код нас него и глобално, колико је сачувао уличну оштрину и бунтовнички дух, а колико је постао мејнстрим?

БОЈОВИЋ: Значи, по мом укусу је затупео. Много је постао млохав хип-хоп од 2010, па наовамо. Задњи стварни ОГ (оригинал гангста) је Фифти-Сент, а то је рекао Ајс-Ти, који је први био. Али шта да радимо, то је еволуција репа или што каже Др Дре: “Коме се не свиђа нови реп, тај је баба и деда”. Мени се лично, свиђа већина реп матрица, стил реповања никако, сем енглески жаргонски реп, има и пар француских репера који су добри, али све је то ужасно мало, појединачно, а чак и од тих појединаца, свиди ти се нека песма, а кад им пустиш цео албум само се смориш.

ГЛАС: Никад нисте бјежали од аутобиографског у лирици бенда, али колико је тешко било повући границу, ако она уопште постоји, између Бранка Бојовића и Банета Саншајна?

БОЈОВИЋ: Наравно да постоји нека граница која је углавном танка, џе џе џе. Граница која мора да постоји је понашање и дивљање на бини, експресија свих могућих енергија током наступа, трансформација негативне енергије у позитивну енергију, док приватно овако никад нисам патио да будем велико слово кад седим са екипом негде. Шта више, мало сам и повученији, више волим да слушам друге и генерално ми сам мозак прави обраду података ко, зашто и како прича своју причу, на основу много разних литература које читам о самоосвешћивању. Имам и своји колумну у часопису “Борба” пуне четири године за коју сам на 102. годишњици “Борбе” први пут добио ове године признање као писац.

Бањалука

ГЛАС: Свирате ових дана у Бањалуци гдје се, од првог наступа на Кастелу до посљедњег на “Демофесту”, енергија у ваздуху између бенда и публике дословно могла опипати. Лежи Вам бањалучка публика или је то наш субјективни утисак?

БАНОВИЋ: Први пут смо у Бањалуци наступили 1998. године на  тврђави Кастел, било је 4-5 хиљада људи. Лудница скроз. Сваки пут кад смо свирали у Бањалуци, супер смо се провели заједно са публиком. Увек ми је задовољство да дођем у тај диван град и приватно, а камоли још кад имамо свирку. Цео “Саншајн” се радује и са нестрпљењем чека суботу увече да направимо експлозију. Да направимо устанак... “Fuck Nato Pact ”!

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.