Анандо Ченић, глумац, за “Глас Српске”: Чехов нам је опомена у свакодневном животу

Рекао је то за “Глас Српске” млади глумац Анандо Ченић који је однедавно нови члан ансамбла Народног позоришта Републике Српске и који тренутно ради на новој представи “Иванов” по тексту А. П. Чехова, а у режији Жељка Ђукића, коју припремају у овом театру, а која ће премијерно бити изведена 10. марта.

- У Народном позоришту РС имам прилику да играм велике представе, класике, а младим глумцима је то посебно драго и значајно, јер смо то пролазили у скорије вријеме на академији па нас држи љубав према класицима. Наравно и рад са искуснијим колегама је битан, јер можемо да учимо од њих. У представама “Златно доба” и “Дучић”, у којима сам играо као студент, осјетио само колико су колеге добронамјерне. Добио сам доста корисних савјета и мислим да треба прихватити и препознати добру намјеру. Свима је на корист да буде добра представа и да радимо као тим - додао је он.

ГЛАС: Радите на представи “Иванов”, коју улогу играте, о каквом јунаку је ријеч?

ЧЕНИЋ: Играм Боркина, али морам напоменути да је сваки Чеховљев лик вишеслојан, тако да и Боркин има много страна. Он је необразован човјек, али проницљив, има природну интелигенцију. Управник је Ивановљевог имања и држи све конце у рукама кад су послови у питању. Користољубив је, а с друге стране је и циркусант. Интересантан је карактер за рад, али мислим да би сваки глумац пожелио да ради на било којој Чеховљевој улози. Комад неће бити монотон, јер доноси живот осликан на сцени, живот у којем публика може препознати комшију, пријатеља, оца.

ГЛАС: Како тече сарадња са режисером Жељком Ђукићем и колегама?

ЧЕНИЋ: Осјећам да ћемо се сви на крају изненадити исходом представе. Редитељ Жељко Ђукић има специфичан начин рада. Значајно ми је његово тридесетогодишње искуство у Америци, у Чикагу гдје има свој театар и гдје је другачији систем рада. Даје нам неку врсту “међупроба” на којим комбинујемо рад за столом и на сцени и гдје такође велику улогу има импровизација, што је битно за овај комад, јер је свако Чеховљево дјело животно на сцени па је битно да све буде органски, из глумца. Даје нам слободу, његов приступ је мотивирајући, што је нама младима важно за професионално самопоуздање. Свиђа ми се тај принцип импровизације.

ГЛАС: Колико је важно поставити Чехова на нашу сцену у времену у којем живимо, како гледате на његову актуелност ?

ЧЕНИЋ: Актуелност је одлика доброг писца, и Шекспир и Чехов су број један по универзалности поруке. Чехов нам дође као опомена у свакодневном животу невезано за друштвено-политичку ситуацију. Он је опомена и кад прича човјек са човјеком. Указује на шта човјек треба да пази. Можда нам Чехов најбоље показује какве грешке правимо, а да нисмо ни свјесни и колико вјерујемо људима. Чехов није једнодимензионалан писац, сваки његов лик има и позитивне и негативне стране, сачињен је од тих свих нити који чине нас људе. Нико од нас није савршен, а није ни тотално рђав. Чехов је писац нијанси и управо због тога је писац чија се дјела постављају у позориштима широм свијета ево већ скоро вијек и по. “Иванов” је комад који у свом изворном облику наговјештава катастрофу, а ми радимо представу у складу са данашњим добом.

ГЛАС: Чехов је драмом “Иванов” на сцену извео уморног човјека који се сукобљава са препрекама које је немогуће савладати, пред којима се слама сваки идеализам. Чини нам се да су људи данас уморни, постоји ли нешто што данашњег човјека може одушевити?

ЧЕНИЋ: Мислим да је суштина из контре, сматрам да еуфорија није добра, јер нас подигне и онда се угаси, као ватромет. Човјек улази у депресију, након еуфорије. Треба све да прихватимо мирно, свјесно и на миран начин уживамо у свему. Негдје нам је сервирано кроз медије или разне програме да морамо бити агресивни. Иде се на брзину, на агресивност и онда немамо садржаја, јер ту су инстант рјешења. Али кад човјек мало стане и задржи се у тренутку, кад се центрира и схвати живот и крене постепено да ради ствари да би дошао до циља, схвати да је у процесу љепота. Кад журите нема ни процеса ни љепоте. Није резултат увијек истинска срећа, често је срећа сам долазак до резултата. Мјера је битна, а Чехов нас томе учи.

ГЛАС: Представу “Цврчак и мрав” играте у Културном центру Градишка. За ову представу сте написали драматизацију текста и музику. С обзиром на то да је ријеч о комаду за најмлађу публику, реците нам колико је изазовно радити за најмлађе?

ЧЕНИЋ: Након академије сам заједно са колегиницом Драганом Илић направио ову представу. Режију, костимографију и сценографију смо радили заједно. Ова Езопова басна је интересантна и актуелна јер се дјеца кроз њу науче да одмалена треба да буду вриједни, али и да имају своје снове на којима ће спонтано радити кроз одрастање. У изворној верзији приказано је да је, на неки начин, лоше што цврчак свира, а ми смо комад направили тако да прикажемо да то што цврчак свира гитару није ништа лоше, али да тај таленат треба каналисати. Примарна идеја је била да представимо умјетност као и све друге послове, да се може образовати и живјети од тога.

ГЛАС: Је ли у том смислу одговорније радити представе за дјецу?

ЧЕНИЋ: Јако је одговорно, пазио сам на сваку реченицу док сам писао. Дјеци морамо приказати ствари онакве какве јесу и увијек понудити рјешење. Волим рјешења иако је данас доста актуелно да се само постављају питања. Много је питања, а ја волим да тражим рјешења и одговоре. Ми смо представом “Цврчак и мрав” покушали да пронађемо рјешење. Дјеца на крају опросте цврчку, иако је био неваљао, што показује тај невини дјечији дух који треба сви да задржимо. У том смислу је рад са најмлађима одговорнији, јер ако дијете тад формирамо у малог грађанина, малог гледаоца представа, онда је велика шанса да ћемо имати квалитетно друштво. Зато је позориште битно као жива ријеч, као осликавање ситуације у којој се налазимо, да буде опомена и прочишћење.

Планови

ГЛАС: Какви су планови за наредни период?

ЧЕНИЋ: За сад ми је приоритет да се максимално ангажујем у Народном позоришту РС, јер су ми сви указали повјерење и желим то повјерење да сачувам. У плану је још једна сарадња са Градским позориштем из Градишке, али о том потом.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.