Први пут урађена операција атрезије хоане код дјетета

СРНА
Први пут урађена операција атрезије хоане код дјетета

ИСТОЧНО САРАЈЕВО- На одјељењу оториноларингологије и цервикофацијалне хирургије Болнице "Србија" Источно Сарајево први пут је урађена операција атрезије хоане /непроходност носног отвора/ код дјетета од три године.

Специјалиста оториноларинголије Ђорђе Пејић рекао је да је пацијенту при рођењу у овој болници дијагностикована атрезија хоане са десне стране, након чега је дијете контролисано и праћено.

"Хируршко лијечење подразумијевало је операцију атрезије хоане са постављањем интраназалног стента ради одржавања отвора. Шест недјеља након операције стент се одстранио, након чега се констатовала уредна проходност носа", рекао је Пејић.

Он је нагласио да је комплетно лијечење протекло уредно на задовољство пацијента, родитеља и медицинског особља.

"Атрезија хоане је једна од најчешћих урођених малформација носне дупље. Ради се о непотпуном сужењу или потпуној облитерацији задњих носних отвора, који повезују носну шупљину са назофаринском. Задњи носни отвори обично се отварају између шесте и осме недјеље интраутериног живота", појаснио је Пејић.

Према његовим ријечима, обострана атрезија хоане код новорођенчета је опасна по живот и захтијева хитно рјешавање.

"Бебе до шесте недјеље живота искључиво дишу на нос и због тога имају епизоде гушења када мирују, једу или спавају, осим када плачу и тада се стање поправи", навео је Пејић.

Он је истакао да се код једностране атрезије хоане тегобе јављају када је запушена носница која је нормално проходна. Из овог разлога често овај тип атрезије остаје незапажен одмах по рођењу.

Дјеца од четвртог до осмог мјесеца живота науче да дишу кроз уста и тада се јавља једнострана константна запушеност носнице и стални густи секрет из носа који је често праћен инфекцијама.

"Дијагноза се поставља тако што се кроз нос пласира мали катетер чији крај треба да се види или напипа у усној шупљини. Код сумње на атрезију обавезан је преглед оториноларинголога, а у даљој дијагностичкој обради неопходно је урадити МСЦТ /мултислајсна компјутеризована томографија/ регије носа и епифаринкса. Лијечење је хируршко са циљем успостављања нормалне функције носа", рекао је Пејић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана