Плодне оранице губе трку

Анита Јанковић-Речевић
Плодне оранице губе трку

БАЊАЛУКА - Убрзана и агресивна урбанизација која је резултат миграција становништва из села у градове, експлоатација минералних сировина, али и заостале мине главни су кривци што у Српској свакодневно нестају плодне оранице, а најугроженија подручја су Лијевче поље, Семберија и Требиње.

Према подацима Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде РС површина пољопривредног земљишта у Српској ове године износи 971.000 хектара или 39,60 одсто укупне територије, од чега обрадиве површине заузимају нешто више од 790.000 хектара.

Међутим, усљед бројних удружених фактора готово свакодневно долази до смањења површина које су намијењене пољопривредној производњи.

- Највећи проблем је убрзана и агресивна урбанизација сјеверних дијелова Српске, усљед унутрашњих миграција становника који се досељавају у веће градове, а напуштају села.То доводи до претварања великих површина обрадивог земљишта у грађевинско, а тај процес је неповратан и коначан јер нема могућности да се одређеним мјерама земљиште рекултивира и врати у првобитну функцију - упозоравају у Министарству пољопривреде.

Наводе да су учестале миграције становништва из руралних подручја, које заузимају велики дио Српске, довеле до запуштености ораница и ниског степена искориштености земљишта.

- Због интензивног процеса расељавања становништва у протекле три деценије велике површине пољопривредног земљишта усљед необрађивања обрастале су жбунастом и дрвенастом вегетацијом, чиме је повећана површина под шумама - казали су у Министарству.

Појаснили су да се земљиште дијелом деградира и у процесима експлоатације минералних сировина, али и због минираних површина које представљају значајан проблем у РС и БиХ.

Један од важних проблема деградације земљишта, наводе у Министарству пољопривреде, је и ерозија.

- Посебно је изражена у сјеверном дијелу гдје је пољопривредна производња најинтензивнија, али и на подручју Херцеговине, гдје доминирају плитка кречњачко доломитна, дјелимично обрасла земљишта, чији губитак има велике посљедице на биодиверзитет и квалитет живота руралног становништва.Чести пожари на том подручју интензивирају процесе ерозије, што доприноси стварању голети - кажу у Министарству пољопривреде.

Додају да су у циљу постизања неутралности деградације земљишта почетком прошле године израдили извјештај “Неутралност деградације земљишта у РС” којим су дефинисана критична подручја, односно Лијевче поље, Семберија  и Требиње те одређени циљеви за превазилажење овог проблема у будућности.

Ове године усвојене су и измјене и допуне Закона о пољопривредном земљишту којим је дефинисан и појашњен појам “деградације” и појачана контрола и надзор заштите над земљиштем.

Покренута је и измјена Закона о  шумама и шумском земљишту, а којим се такође појачава заштита овог значајног ресурса казали су у Министарству пољопривреде.
 

СТРУКТУРА ПОЉОПРИВРЕДНОГ ЗЕМЉИШТА  У РС
(у хектарима)

оранице и баште              576.000

воћњаци                           46.000

виногради                        1.000

ливаде                             169.000

пашњаци                         178.000

баре  и трстици               1.000
 
 

Радионице

У Министарству пољопривреде истичу да од 2017. године редовно организује радионице и састанке са владиним и научним 
институцијама, како би преиспитали правац политика у вези са деградацијом земљишта и утврдили смјер дјеловања за наредне године.

Истим поводом састанак је одржан и у четвртак, на Свјетски дан земљишта на коме је утврђена потреба креирања стратешког документа одрживог управљања пољопривредним, шумским и водним земљиштем, који ће усмјерити политике РС до 2030. године.

Циљ документа су и рјешења за борбу против деградације и прилагођавању климатским промјенама рекли су у министарству.  

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана