Највећи проблем за привреду биће набавка енергената и сировина: Прво се намирују велики, а нама шта остане

Истакли су ово саговорници “Гласа Српске” наводећи како ће у тим наметнутим околностима пословања, присутним у готово свим европским земљама, бити велики успјех уколико се успије наставити са позитивним привредним трендовима у Српској забиљеженим током прошле године, када је индустријска производња била већа за више од 12 одсто од оне у 2020.  С обзиром на све околности, наведене проблеме и изазове, сматрају и како неуспјех не би био ни уколико би био задржан постојећи ниво привредне активности.

Из Привредне коморе Републике Српске су навели да подаци из прошле године охрабрују, јер је дошло до значајног опоравка од пандемијских услова пословања, али додају и да нови свјетски трендови и кретања не иду наруку привредницима из Српске, а поготово не у случајевима набавке репроматеријала и сировина, којима су астрономски повећане цијене на свјетском тржишту.

Како су појаснили, домаћи привредници се све више сусрећу са тежом набавком неопходних сировина, јер се прво намирују велики свјетски купци, па онда под неповољним условима на ред долазе мале економије и мали купци попут Републике Српске.

- Домаћи привредници су дошли у позицију да резервишу поједине сировине и до шест мјесеци унапријед, а неке и да авансно плате, што се све негативно одражава и на њихову ликвидност - истакли су из Привредне коморе.

Додали су да велики проблем представљају и енергенти, чија је цијена на свјетским тржиштима енормно скочила и поред чињенице да њихова потрошња није знатно увећана, а што ће се опет одразити и на успјешно пословање предузећа, па ће многи морати посезати за кредитним средствима како би то исфинансирали и обезбиједили колико-толико сигуран континуитет производње.

Анализирајући привредну “крвну слику”, извршни директор Удружења економиста Републике Српске SWOT Саша Грабовац наводи да ће 2022. година сигурно бити изузетно непредвидива и тешка за пословање с обзиром на то да је готово немогуће имати представу о свим “улазним факторима”, о којима се води рачуна приликом планирања било које врсте производње. 

-  Наши привредници ће се морати навикнути на све то. Мислим да ће цијене енергената и даље расти, баш као и појединих сировина, а што ће се, наравно, одразити и на саму финалну производњу, али и цијене крајњих производа. Али те цијене су исте како за нас, тако и за нашу, условно речено, конкуренцију, тако да то није наш највећи проблем. Да бисмо одржали постојећи ниво привредних активности или га повећали, мислим да би требало радити на додатном растерећењу привреде кроз укидање разних фискалних и парафискалних намета, а што је планирано и кроз програм економских реформи - каже Грабовац.

Највећи проблем

Према ријечима Грабовца, највећи проблем домаће привреде представља мала продуктивност, а што онда негативно утиче и на конкурентност.

- Говоримо о дигитализацији, иновацијама и новим технологијама, а мало радимо на том пољу. Наравно, ту је аутоматизација производње. Она је неопходна јер не само што повећава продуктивност и профитабилност фирми већ и колико-толико рјешава питање недостатка радне снаге, а што, како ствари стоје, постаје проблем број један - истакао је Грабовац.      

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.