Крчмар: Тражење несталих да буде хуманитарно, а не политичко питање
ПАЛЕ - У БиХ је потребно да процес тражења несталих лица поново буде третиран као хуманитарно, а не политичко питање и напретка у овом процесу неће бити уколико се не укључе све институције на нивоу БиХ, које би требале да изњедре јединствени став о овом питању, оцијенио је данас на Палама Горан Крчмар из Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражења несталих лица.
"Проблем је непостојање јединственог става из Републике Српске по овим питањима, мислим на српске представнике у Институту за нестале БиХ, и свих људи који су укључени у овај процес. Неопходно је рестартовати систем и вратити се некадашњој преговарачкој позицији. Само преговорима и разговорима можемо ријешити проблеме", истакао је Крчмар.
Крчмар је нагласио да је, нажалост, прошло много времена, а, радећи на овај начин, ништа неће бити урађено.
"Како објаснити чињеницу да смо током 1997, 1998. и 2000. године по 320 тијела на годишњем нивоу идентификовали, а данас имамо ситуацију да за годину дана буде пронађено једно тијело?", изјавио је Крчмар новинарима на Палама након округлог стола о теми "Информисаност породица о тражењу несталих лица и важност узимања узорака крви од чланова породица несталих лица".
Према његовим ријечима, због тога је потребно рестартовати систем тражења и вратити да тај поступак постане хуманитарно, а не политичко питање.
"Нажалост, данас политика о овоме одлучује. Политика из овог процеса дефинитивно мора изаћи јер овако више не иде", истакао је Крчмар.
Он сматра да напретка у тражењу несталих неће бити уколико се у процес не буду укључиле све институције на нивоу БиХ - Институт за нестале, тужилаштво, судство, Министарство за људска права, невладине организације и борачке организације, како би изњедриле јединствени став.
Предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево Мирјана Цабо рекла је да је данашњи округли сто за циљ имао, превасходно, да информише породице о процесу тражења несталих, те узимања узорака крви од чланова њихових породица.
"Ми смо, као организација Сарајевско-романијске регије, увијек имали једну дозу неповјерења у тај посао. Губи нам се прави смисао тражења оних који су нестали 1992. године, а њихових посмртних остатака нема. Бојимо се да ће то све изгубити прави ток сазнања", истакла је Цабо.
Она је навела да је за породице веома ризично да без одлуке Суда и Тужилаштва БиХ кажу да је неко некога сахранио погрешно, тако да су од Института за нестала лица тражили списак са погрешним идентификацијама, али да никада нису добили тај списак, нити образложење о којим породицама ријеч.
Саво Југовић, који трага за посмртним остацима стрица, сматра да је међународна заједница највише одговорна за то што породице несталих не могу да пронађу посмртне остатке најмилијих.
Југовић је рекао да тражи стрица Јовицу, који је нестао 20. јуна 1992. године, одведен је из свога стана, наводно, у затвор "Виктор Бубањ", гдје никад није заведен, а Јовичина кћерка дала је узорак за ДНК. "Никада ништа нисмо сазнали", нагласио је Југовић.
Организатор округлог стола о теми "Информисаност породица о тражењу несталих лица и важност узимања узорака крви од чланова породица несталих лица" је Организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Пале.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
