Како су кажњени осуђени за сексуално злостављање дјеце?
Када се сексуално злостављање открије и пријави полицији, све је у рукама тужилаштва. Уколико се сумња испостави основаном, случај долази у надлежност суда. Професор кривичног права каже да је пооштрена казнена политика новим Кривичним закоником Републике Српске из 2017. године, али да је у коначници све до тога како ће га судови примјењивати.
“Казне су повећане. Ако се ради о кривичном дјелу гдје постоји велика разлика у зрелости и годинама живота између учиниоца и жртве, рецимо, ако жртва има мање од 15 година, а учинилац има 40, 30, 50, ту је најмања мјера казне осам година. А ако имамо у виду да је максимална мјера казне 20 ту имамо распон од 8-20. Дакле, законодавац је онемогућио да се изричу мале мјере казне, онемогућио је ублажавање казне и то је нешто чиме законодавац тјера судове да пооштравају казнену политику”, рекла је Иванка Марковић, професор кривичног права на Правном факултету Универзитета у Бањалуци.
Увид у то какве пресуде су судови изрицали за кривична дјела сексуалног злостављања и искориштавања дјетета пружају подаци Високог судског и тужилачког савјета БиХ.
У периоду од 2016. до 2019. године, у Републици Српској, Федерацији БиХ и Брчко дистрикту, за кривична дјела сексуалног злостављања и искориштавања дјетета осуђено је 114 лица. Статистика пресуда:
Казне у трајању од 0 до годину: 56 или 49,1 одсто
Казне од 1 до 3 године: 37 или 32,4 одсто
Казне од 3 до 10 година: 16 или 14 одсто
Казне од 10 до 15 година: 5 или 4,3 одсто
Нови Кривични законик РС јесте пооштрио казне, али грађани смтарају да су оне и даље преблаге.
“Јесу преблаге и требало би да буду далеко веће казне него што су у нашем случају. Код нас су минималне, а и те минималне се не примјењују.
“Кад су дјеца у питању онда ту нема, стварно, толеранције некакве. Требају казне бити што веће да би се спријечило, једноставно, даље насиље”.
“Да буду што строже и стварно најригорозније и могуће”, кажу грађани.
У већини случајева, за злостављање се сазна касно или случајно. Процес опоравка је увијек дуготрајан, кажу психолози.
“Сексуално злостављање није тако видљиво. Дјеца нерадо говоре о томе, јер и њима то ствара одређену нелагоду и непријатност, страх. Много је ту различитих емоција помијешано. Некако ми имамо досада најчешћа искуства да се дјеца повјере стручним службама у оквиру школа. Сексуално злостављање је трауматско искуство за дијете. Посебно је трауматично, ако је злостављач неко из реда породице”, истакла је Санела Тривунџа, психолог у Центру за социјални рад Бања Лука.
Оно што забрињава, кажу стручњаци је чињеница да многа дјеца годинама трпе злостављање, а посебно је трауматично уколико је злостављач неко из породице.
Република Српска је прошле године увела закон о посебном Регистру лица правоснажно осуђених за кривична дјела сексуалне злоупотребе и искориштавања дјеце. У Регистар се уписују лични подаци о правоснажно осуђеном лицу, као и о природи дјела које је оно починило. Предвиђене су и мјере којима се прати лице и након одслужења казне. Подаци из Регистра се на захтјев могу доставити свим школама, вртићима, спортским удружењима, како би приликом запошљавања неког лица провјерили да ли је оно осуђивано за сексуално злостављање дјеце. Основни циљ је превенција ових кривичних дијела, јер подаци говоре да су починиоци, неријетко, управо они из непосредног окружења дјетета.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
