Храм Светог пророка Илије у Смољани код Босанског Петровца дуже од вијека окупља вјернике: Темељи вјере јачи од свих удара

Милијана Латиновић
Храм Светог пророка Илије у Смољани код Босанског Петровца дуже од вијека окупља вјернике: Темељи вјере јачи од свих удара

БОСАНСКИ ПЕТРОВАЦ - Православна црква Светог пророка Илије у селу Смољана у Босанском Петровцу дуже од вијека окупља вјернике под своје сводове и поносно и пркосно одолијева ударима вјетра са Грмеча, али и невољама које овај крај никада нису заобилазиле.

Српски народ на овом простору одувијек је живио од земље и на земљи, вјерујући у Бога, неко боље сутра и чувајући да се вратеа на огњишту не угаси.  Иако историја храма који ће у понедјељак прославити 110 година од изградње и двије деценије од обнове сеже у доба аустроугарске окупације, предања кажу да је некадашњи митрополит дабробосански Гаврило други још 1754. године издао антиминис за служење у Смољани, што значи да је и тада постојао богослужбени простор.

Прва, дрвена црква изграђена је 1887. године у вријеме службовања свешетеника Миле Кецмана. Камени гроб поред цркве и данас чува сјећање на пароха Смољанског. Међутим, прије њега у овом крају службовали су његов отац и свештеник Стојко Маринковић, дјед чувеног учитеља Дионисија Маринковића. Зидање данашњег храма далеке 1907. године започели су вриједни мјештани села Смољана, Крња Јела и Капљух, а освештан је 1911. године. У Другом свјетском рату храм је оштећен и тек почетком педесетих година почела је обнова. Народ се окупљао у порти храма за Илиндан, доносио храну и пиће. Илиндански збор посебно је красила литија која је ишла око храма предвођена носиоцем барјака Бошка Југовића. Обичај да се надмеће за част да се носи барјак био је понос села и парохије. У Одбрамбено-отаџбинском рату деведесетих храм је девастиран. Иако су оскрнавили светињу, непријатељи нису убили вјеру у срцима оних који су у вихору рата свили гнијезда у Српској, Србији па чак и преко океана. Епископ бихаћко-петровачки Хризостом позвао је народ да се врати на своја огњишта, а у мају 2000. године дао је благослов за оснивање одбора за реконструкцију храма.

Професор историје на Филозофском факултету у Бањалуци Бошко Бранковић за “Глас Српске” истиче да је обнова цркве почела одмах послије првих повратничких корака на иницијативу покојног Иле Драгишића који је био и на челу Одбора за обнову храма.

- Обнова је завршена 2001. године а храм су на Илиндан освештали покојни митрополит дабробосански Николај и епископ Хризостом. То је уједно и прва црква која је обновљена у ФБиХ након рата. Највећи донатор био је привредник из Русије поријеклом из ових крајева Мирко Латиновић, уједно и кум храма - рекао је Бранковић и додао да је донатора било много, како појединаца тако и предузећа. Сви они су дајући своје мало допринијели да се црква у овом повратничком крају подигне из пепела и остане мјесто окупљања и саборовања. Деценију након обнове, додаје Бранковић саниран је кров и обиљежено 100 година од подизања храма. Казао је да је у спомен на блаженопочившег митрополита Николаја, који је био родом из овог краја, у порти храма подигнута спомен чесма. Бранковић каже да је поносан што обновљену цркву остављају дјеци у нади да ће они ма гдје били водити рачуна о прадједовским огњиштима и светињама.

Парох смољански протопрезвитер-ставрофор Бојан Митрић рекао је да је у овом крају у три села у мјесној заједници свега 120 насељених кућа, међу којима су бројна самачка домаћинства и свега двије вишечлане породице.

- Село оживи од Илиндана до Илиндана када се сјате вјерници расути по цијелом свијету. Вјенчања готово да није ни било у обновљеном храму, а и крштења су ријетка и углавном овдје дјецу крсте они који су километрима далеко али их мине жеља за завичајем. Школа је затворена прошле године, а једном када се затвори тешко да ће се икада више отворити - рекао је Митрић изразивши наду да ће и овога Илиндана црквена звона и литија окупити многе и вратити наду у опстанак у овом крају.

Светосавски камп

Упркос тешком животу и опустјелим огњиштима, парох Бојан Митрић испричао је да већ неколико година организују Светосавски камп “Николај Мрђа”, јединствен у ФБиХ, који ће почети 29. августа и за четири дана окупити тридесетак основаца и средњошколаца из општине.

- У оквиру кампа први пут наши ђаци посјетили су велико стратиште Гаравице у Бихаћу. Ишли смо и у посјету манастиру Рмањ. То је прилика да ђаци уче о српској историји и култури - рекао је Митрић. 

 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана