Бебе “из леда” све чешће стижу на свијет

Данијела Бајић
Бебе “из леда” све чешће стижу на свијет

БАЊАЛУКА - У жељи за потомством све више супружника у Српској, који се боре са стерилитетом, одлучује се на чување и замрзавање ембриона, захваљујући чему је за три године на свијет стигло скоро 100 новорођенчади.

У здравственој установи “Медицо-С” која је 2017. са Фондом здравственог осигурања (ФЗО) РС, потписала Уговор за замрзавање и чување ембриона, истакли су да је од тада овом методом рођено 96 беба.

Да интересовање за чување ембриона из године у годину расте, потврђује и податак Фонда који је лани финансирао чување и замрзавање ембриона за 209 парова, што је 76 више у односу на годину раније. Чување и замрзавање ембриона, Фонд здравственог осигурања РС лани је коштало 104.500 КМ, док је годину раније тај трошак износио 66.500 КМ, готово дупло више него 2018. године када су се на тај корак одлучила 73 пара.

- Раније су наши осигураници морали сами да плаћају ову услугу, захваљујући којој парови не морају да пролазе комплетан процес вантјелесне оплодње - казали су у Фонду, који је међу првима у региону, почео да финансира услугу чување ембриона.

Неке земље региона, нагласили су у Фонду, тек сада размишљају да о трошку обавезног здравственог осигурања финансирају ту услугу.

- То много значи паровима који прођу поступак вантјелесне оплодње, јер захваљујући чувању ембриона, парови, посебно жене не морају поново да се излажу хормонској терапији, а сам поступак траје краће - рекли су у Фонду.

На замрзавање ембриона одлучила се и Тамара Радић из Требиња, која већ девету годину покушава да се оствари као мајка. Она каже да је жеља да добију дијете већа од било чега, те да ће она и супруг урадити све што буде потребно да се остваре као родитељи.

- Недавно сам имала аспирацију јајних ћелија и том приликом сам на чување дала пет ембриона, које ћу искористити када буде вријеме за то. Вантјелесну оплодњу помоћу замрзнутих ембриона покушали смо и прије двије године, али нажалост, тада нам није пошло за руком. Надам се да ће овај пут уродити плодом - казала је Радићева и додала да, ако сад остане у другом стању, неће оклијевати да на чување остави сваки ембрион који ће касније моћи да искористи. 

Предсједник Удружења “Бебе” из Требиња Снежана Мисита истакла је да је чување и замрзавање ембриона значајно свим паровима који се боре са стерилитетом.

- Сам процес вантјелесне оплодње је психички много лакши и безболније је за жену која је замрзла ембрионе, јер већ има готов производ. Сви ми који се одлучимо на вантјелесну оплодњу вољели бисмо да имамо два-три ембриона залеђена да не морамо радити све испочетка - казала је Мисита и додала да се све више парова одлучује на тај корак.

Према њеним ријечима, паровима вјетар у леђа даје и подршка Фонда здравственог РС, јер сноси трошкове чувања и замрзавања ембриона, због чега они не морају да издвајају додатни новац.

Вантјелесна оплодња

На адресу Фонда здравственог осигурања РС, који финансира три покушаја вантјелесне оплодње за парове који природним путем не могу да добију бебу, лани стигло 615 захтјева. У 2019. године одобрено је 630 захтјева за финансирање вантјелесне оплодње, од чега је 300 за први покушај, 200 за други покушај и 130 за трећи.

 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана