Штета од невремена и поплава најмање 9,1 милион КМ

С. Тасић, Љ. Алексић
Штета од невремена и поплава најмање 9,1 милион КМ

Приједор - Штета на објектима, инфраструктури и усјевима, које су у Приједору проузроковали невријеме и поплаве у мају и јуну, процијењене су на 4,1 милион КМ. Невријеме почетком мјесеца није заобишло ни Семберију, а штета у пољопривреди износи најмање пет милиона, док ће приноси бити преполовљени.

Одборници Скупштине града Приједора усвојили су на 26. сједници извјештај о процијењеној штети, а шеф Одсјека за цивилну заштиту Душан Врањеш рекао је да су комисије за процјену штете испоштовале све захтјеве и дошле до сваког домаћинства.

Од укупно процијењене штете, на објекте и пољопривредна добра грађана односи се 2,3 милиона КМ, док су штета на јавним објектима и инфраструктури процијењене на 1,8 милиона КМ.

Градоначелник Приједора Миленко Ђаковић рекао је да ће, након што су комисије завршиле посао и Скупштина града донијела програме о утрошку средстава од шумских и водних накнада, бити донесена и одлука о расподјели пола милиона марака које је Влада РС одобрила за помоћ у санацији штете.

- Сачинићемо програм, али тај износ није довољан, нити више имамо на шта рачунати из градског буџета - навео је Ђаковић и додао да није добио ниједну примједбу на рад комисија које су ишле на процјену штете. 

Губитке ових дана збрајају и у Семберији. Надлежни из градског Одјељења за пољопривреду истичу да су штете минимално пет милиона КМ, док ће приноси бити упола смањени, јер страдале су скоро све културе, од житарица до воћа и поврћа. На подручју Семберије под пластеницима је 350 хектара земље од чега је најмање 30 одсто уништено.

Начелник тог Одјељења Младен Савић рекао је да је формирана петочлана Комисију која обавља попис на терену.

- Помоћ надлежних из ресорног министарства је пријеко потребна. Ако је услов за надокнаду штете проглашење елементарне непогоде, ми ћемо то урадити да би помогли ратарима - навео је Савић.

Процјене показују да ће се о евентуалној надокнади штете више моћи говорити тек почетком септембра, јер сада ни струка, а ни ратари не могу знати како ће биљке до краја одговорити на производни процес.

Надлежни у Ресору за пружање стручних услуга у пољопривреди при ресорном министарству обишли су погођени терен. Уочено је да је невријеме изазвало највећу штету на парцелама уз Саву и Дрину,  односно у атарима села Попови, Амајлије, Велино Село, Црњелово, Батковић, Балатун и Међаши.

- На подручјима гдје је падао град штета ће бити и већа од 50 одсто, а додатни проблем је што је дошло до полијегања кукуруза у најосјетљивијој фази развоја - рекао је Драган Зарић из Ресора за пружање стручних услуга у пољопривреди при ресорном министарству у Бијељини.

Жетва

Упркос лошим временским условима жетва пшенице у Семберији приведена је крају. Према подацима градског Одјељења за пољопривреду, принос се кретао од четири до 4,5 тоне, што је мање у односу на претходне године.

Већина ратара пшеницу је предала у приватне млинове, јер бијељински гигант “Житопромет” не ради, а одређен број њих је ускладиштио овогодишњи род ишчекујући бољу откупну цијену.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана