Сестре Качавенда из Градишке тренирају у истом клубу: Њих четири дишу као једна

Милош Васиљевић
Сестре Качавенда из Градишке тренирају у истом клубу: Њих четири дишу као једна

ГРАДИШКА - Није чест случај да четири сестре истовремено тренирају у једном клубу, а још мање да то чине са великим успјехом као што је то код подмлатка породице Качавенда из градишког села Ламинци. Милица, Дуња, Милана и Микаела у своју витрину наредале су чак 118 медаља, чиме су показале да их, осим сестринске, спаја и љубав према каратеу.

Ријеч је о одбрамбено-борилачком спорту у којем до изражаја долази жеља за побједом, што су ове дјевојчице и показале јер су само у прошлој години освојиле 50 медаља.

Страст за успјехом кроз здраво одрастање одвела  их је у Карате клуб Сенсеи карате до из Нове Тополе. Ту су научиле прве потезе и већ шест година нижу успјехе на партеру, а посебан је осјећај када се све четири појаве на истом такмичењу.

Најстарија је Милица и она има највише успјеха. Лани је као репрезентативка БиХ наступила на Балканском првенству у Београду. Осим тога, била је трећа на првенству БиХ, прва на регионалном такмичењу, као и у Српској. Три пута је проглашена за најбољу спортисткињу на такмичењима, а за “Глас” каже да је изабрала карате јер воли побједнички дух.

- Страст са тренинга покушавамо да пренесемо и на такмичења. Прошла година била је најуспјешнија, а код каратеа највише ми се свиђа борба и жеља да дам све од себе. До сада имам 39 медаља - рекла је Милица.

Њена најмлађа сестра Микаела каже да је на карате кренула јер обожава да тренира са сестрама. И близнакиње Дуња и Милана са задовољством иду на сваки тренинг, а седмично је њих најмање четири.

 - Карате ми је на првом мјесту, а тренер нам преноси велико знање како бисмо сваки дан биле боље и правиле запажене резултате. Када завршимо с тренинзима и дођемо кући, поново причамо о каратеу - рекла је Милана.

И њена близнакиња Дуња скоро шест година је на партеру са сестрама. Она, поред индивидуалних, акценат ставља и на тимска такмичења.

- До сада имам 33 медаље, кате добро радим, а заједно са сестрама учествујем у ката тиму, јер заједно смо јаче - рекла је Дуња.

Пуну подршку имају и од родитеља. Мајка Мирјана наглашава да је свака физичка активност добра, те да је то првенствено и био разлог што су дјевојчице изабрале спорт.

- Било којим спортом да се баве, одлично је за развој, физички и психолошки. Уписали смо их да вјежбају, тренирају, али и да их одвојимо од телефона - рекла је Мирјана.

Све похвале стижу и од тренера Дарка Кезије који каже да је поносан да у клубу имају четири сестре, што није чест случај у било ком спорту.

- Сестре Качавенда, које тренирају исти спорт у једном клубу, су јединствене о том питању у Српској, али и шире. Ми смо мали клуб, али прошлогодишњи резултати за нас су велики. Освојили смо 101 медаљу, од тога 91 у појединачној конкуренцији и десет у екипној - рекао је Кезија.

Није тешко израчунати, уз осмијех истиче Кезија, да су сестре Качавенда освојиле половину тих медаља.

- Њихова  предност  је што се такмиче у свим дисциплинама, кате и борбе, али и екипно. Оне су покретач у клубу, а остали често дођу због њих, јер су прави примјер како дјеца треба да се понашају - рекао је Кезија и додао да иза њих стоје велики рад, труд и залагање.

Одликаши

Мирјана Качавенда каже да су њена дјеца и одлични ученици, а школу и спорт успјешно усклађују јер, како каже, правилно користе вријеме.

- Тренинзи могу бити само додатни мотив да добро уче, а никако препрека. Мало је отежавајуће што у Ламинцима живимо, у Градишци је школа, а у Дубравама тренинзи, али све стижемо, не жалимо се - рекла је она.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана