Ни веће субвенције нису мотивисале произвођаче
БАЊАЛУКА - Ни дупло веће субвенције за осигурање и све учесталије природне непогоде нису мотивисале пољопривреднике из Српске да купе полису и смање ризике у производњи па ће и ове сезоне, баш као и претходних, зарада ратара по свему судећи зависити од ћуди природе.
Да је мали број оних који су тренутно осигурали примарну пољопривредну производњу показују и подаци Агенције за аграрна плаћања РС, према којима је закључно са јучерашњим датумом био 31 корисник субвенције по овом основу, што је један више у односу на исти период лани.
Директор ове агенције Предраг Сладојевић казао је за "Глас Српске" да је лани по основу премије осигурања за 235 произвођача из буџета исплаћено 620.000 КМ.
- Очекујемо да до краја године буде до 300 корисника, јер, између осталог, и мљекаре инсистирају на томе да се осигурају приплодне јунице које су набављене прошле године - истакао је Сладојевић, додајући да је лимит према кориснику повећан са 25.000 марака на 40.000 КМ.
Велику штету усљед временских непогода у протекле четити године, истакао је Сладојевић, посебно су претрпјели воћари, због чега су се надлежни одлучили да повећају лимит за субвенције.
- С обзиром на то да се ради о великим износима штете, које је немогуће исплатити, ишло се на повећане ових субвенција, да би што више пољопривредника осигурало своју производњу - рекао је Сладојевић.
Предсједник Удружења воћара РС Драгоја Дојчиновић рекао је да пољопривредници нису у могућности да, поред свих других издатака, издвајају и новац ради осигурања производње.
- Ми да имамо довољно средстава воћњаке бисмо прекрили противградном мрежом, која је најефикаснија мјера заштите, као што су пластеници за повртаре. Једино ратари, који производе под ведрим небом, немају нека адекватнија рјешења, али за њих је и мања премија осигурања - истакао је Дојчиновић и додао да ниједно друштво у Српској не нуди полису за ризик од болести биљака, као што је случај са жутом рђом, која ових дана хара житним пољима и уништава пшеницу, због прекомјерне количине влаге.
Воћари у Француској кад су престали осигуравати воћњаке, тек тад су, додаје Дојчиновић, стали на ноге, јер су новац почели улагати у противградне мреже и друге видове заштите.
Према његовим ријечима, у овом случају само банке и осигуравајућа друштва профитирају, јер мало који пољопривредник може да осигура производњу, а да не подигне кредит.
- Да би осигурали један хектар воћњака од свих непогода, у просјеку је потребно око 10.000 КМ, што је данас много за већину произвођача - казао је Дојчиновић.
Предсједник Скупштине удружења осигуравајућих друштава РС Бојан Поповић казао је да је од почетка године број полиса за пољопривредну производњу већи за десетак одсто у односу лани.
Јавили су се нови клијенти који желе да осигуравају усјеве. Интересантно је да ове године осигуравају и расаднике, што до сада и није био случај - казао је Поповић и изразио наду да би у наредном периоду могло бити више пољопривредника који се одлучују на осигурање, узимајући у обзир мјере ресорног министарства.
Услови
Према ријечима Предрага Сладојевића корисници права на подстицајна средства остварују на основу захтјева који подносе агенцији, уз који прилажу полису осигурања за текућу годину и доказ о извршеној уплати осигурања.
- Висина подстицајних средстава исплаћује се у износу до 50 одсто од износа осигурања - нагласио је Сладојевић и додао да је рок за пријаве до 30. септембра.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
