Мирко Кецман, вишеструки првак у косидби чува обичаје прадједова: Мркоњићка кованица спремна за откос више

Традиционална манифестација “Прва коса Грмеча” одржава се по 13. пут, а из године у годину у ручном кошењу траве такмичили су се косци из цијелог региона, дајући овој манифестацији међународни карактер.

Ипак, сваке године титулу најбољег и трофеј “Латиновић Станко-Станкела” понесе само један, онај који се брзином, умијећем и снагом избори међу осталим косцима. У организацији општине Босански Петровац, прича Кецман, косци ће знање и вјештине одмјерити 3. јула.

- Желим да сачувамо наше обичаје и успомену на чувене косачке мобе. На косидби очекујемо учеснике из Мркоњић Града, Купреса, као и из Србије и Црне Горе. Протеклих година долазили су и Словенци. Очекујем двадесетак такмичара, а осим тога даћемо прилику и најмлађима, као и ветеранима да одмјере снаге - рекао је Кецман за “Глас Српске”, који је шест пута био први косац Грмеча. Побјеђивао је неколико пута на чувеној “Косидби на Рајцу” у Србији, потом у Црној Гори, Словенији и гдје год је учествовао.

Кецману, као и већини љутих Грмечлија, косидба је у крви. Некада се сваки педаљ земље под тим небеским сводом косио ручно, а богата је била кућа која је могла да се похвали вјештим косцем који не само да је косио своје, већ је био први у сеоским мобама, јер некада давно живјело се тако, са комшијама. Њиве су заједно обрађивали, ливаде једни другима косили, сијено се купило ручно, а селом се ширио мирис традиционалног ручка. То су ноте некадашњег начина живота које Кецман и неколицина његових земљака који вјешто рукују косом желе да отргну од заборава и пренесу својој дјеци, јер данас се сви послови углавном обављају уз помоћ машина.

- Добар косац некада је био у рангу данашњих привредника. Био је гарант свом домаћинству да неће бити гладно, жедно ни оскудно. Био је виђен човјек у селу, “дириговао” би косачким мобама како и колико да се коси, да би домаћин имао довољно сијена да прехрани стоку - прича Кецман, који је с косом почео друговати као четрнаестогодишњак, а вјештине учио од оца. А косити ручно ни најискуснијима није лако. Водећи се оном народном да снага на уста улази, за косце се увијек спремала богата трпеза.

- Није лако косити читав дан косом, имате два и по килограма на рукама па кад се томе дода отпор траве, то је као тренинг на којем спортиста читав дан диже тегове - додаје Кецман. Каже да су ријетки младићи данас који желе да другују с косом.

- Мене су родитељи учили да радим и успјели су да ме науче да живим од својих десет прстију. Данашња дјеца радије баратају савременим технологијама - истиче Кецман.

Подршка

Сачувати обичаје без подршке институција, каже Мирко Кецман, било би тешко. Прије него косу укрсти у родној Смољани, такмичиће се на Буковцу у Новом Саду, гдје је досад пет пута био најбољи. Предсједавајући Скупштине општине Босански Петровац Немања Давидовић, који ће Кецману бити подршка и у Новом Саду, рекао је да га радује што ће “Прва коса Грмеча” бити одржана након прошлогодишње паузе.

- Општина ће подржати ову манифестацију и помоћи да се обичаји овога краја сачувају - рекао је Давидовић и додао да подршка неће изостати ни од Центра за подршку повратницима у Унско-сански кантон на чијем је челу. Осим тога, косци ове године могу да рачунају и на мјесну заједницу Смољана, општину Петровац - Дринић, Владу УСК, Центар за културу и образовање Босански Петровац, “Шуме Српске” те бројне спонзоре.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.