Гоблени и столњаци које је извезла Љубица Маслић из Шамца "путоказ су једног дивног прошлог времена"

Љубица се бави овим послом сваки дан, а највише је радила у рату, као и сада за вријеме пандемије вируса корона.

Како признаје, има само четири разреда основне школе, отац јој није дао да иде у школу, већ ју је остављао кући. Чак је плаћао и казну због тога.

"Отац ме остављао кући да радим јер сам била највредније дијете. Завољела сам све те послове... Купили су ми машину за шивење жбагатж. Почела сам да шијем прво циговане сукњице и блузе", сјећа се Маслићева.

Идеје за вез и шивење пронализила је сама јер није било ни новина у којима се о томе нешто могло прочитати.

"Касније су почеле излазити чувене жБурдеж /часопис/, па сам из њих вадила шнитове и шила по селу. Шила сам рубине, а жене су на рубине облачиле сукњу и ишле да раде", прича Љубица.

Она каже да је потребно 15 дана да би извезла столњак.

Маслићева напомиње да је материјал прије набављала из трговине, а сада са бувљака и од рођака који јој купују конац у Славонском Броду.

"Мој миље налази се у Јерусалему. Колегиница је ишла тамо, па сам послала да стави на Свету Богородицу - извезла сам га косовским бодом", истиче она за Срну.

Љубица је задовољна својим послом. Ради највише увече, али и дању.

"Данас везем столњак од прабаке, то је симбол куће, здравља и живота с краја 19. вијека. Када га извезем, поклонићу га братићкама и сестричкама", говори Љубица.

Маслићева истиче да гоблени и столњаци које је извезла и сада постоје као "путоказ једног дивног прошлог времена".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.