Gobleni i stolnjaci koje je izvezla Ljubica Maslić iz Šamca "putokaz su jednog divnog prošlog vremena"

Srna
Foto: Srna

ŠAMAC- Ljubica Maslić /75/, penzionerka iz Šamca, samouka je tkalja, ali vrhunski veze, šlinga, šije, hekla, plete, prede i tka od malih nogu, a njeni radovi stigli su i do Jerusalima.

Ljubica se bavi ovim poslom svaki dan, a najviše je radila u ratu, kao i sada za vrijeme pandemije virusa korona.

Kako priznaje, ima samo četiri razreda osnovne škole, otac joj nije dao da ide u školu, već ju je ostavljao kući. Čak je plaćao i kaznu zbog toga.

"Otac me ostavljao kući da radim jer sam bila najvrednije dijete. Zavoljela sam sve te poslove... Kupili su mi mašinu za šivenje žbagatž. Počela sam da šijem prvo cigovane suknjice i bluze", sjeća se Maslićeva.

Ideje za vez i šivenje pronalizila je sama jer nije bilo ni novina u kojima se o tome nešto moglo pročitati.

"Kasnije su počele izlaziti čuvene žBurdež /časopis/, pa sam iz njih vadila šnitove i šila po selu. Šila sam rubine, a žene su na rubine oblačile suknju i išle da rade", priča Ljubica.

Ona kaže da je potrebno 15 dana da bi izvezla stolnjak.

Maslićeva napominje da je materijal prije nabavljala iz trgovine, a sada sa buvljaka i od rođaka koji joj kupuju konac u Slavonskom Brodu.

"Moj milje nalazi se u Jerusalemu. Koleginica je išla tamo, pa sam poslala da stavi na Svetu Bogorodicu - izvezla sam ga kosovskim bodom", ističe ona za Srnu.

Ljubica je zadovoljna svojim poslom. Radi najviše uveče, ali i danju.

"Danas vezem stolnjak od prabake, to je simbol kuće, zdravlja i života s kraja 19. vijeka. Kada ga izvezem, pokloniću ga bratićkama i sestričkama", govori Ljubica.

Maslićeva ističe da gobleni i stolnjaci koje je izvezla i sada postoje kao "putokaz jednog divnog prošlog vremena".

© AD "Glas Srpske" Banja Luka, 2018., ISSN 2303-7385, Sva prava pridržana