Задуженост за годину скочила за 658 милиона

Према подацима Централне банке БиХ, највеће учешће у укупној задужености грађана имају ненамјенски готовински кредити, чак 75,6 одсто. На другом мјесту се налазе стамбени кредити, који чине 18,9 одсто, те кредити по картичном пословању са 3,2 одсто учешћа. У Централној банци истичу да кредити за предузетништво чине 2,2 одсто задужености грађана, а свега 0,1 одсто отпада на зајмове за куповину аутомобила.

Судећи према процјенама стручњака, грађани који намјеравају да се задужују у банкама не би требало да страхују од раста камата јер би оне, према тренутним кретањима у еврозони, требало да остану на садашњем нивоу до 2020. године.

- Промјене каматних стопа на европском тржишту имају утицај на кретање на тржишту БиХ. Нема назнака да би могло доћи до значајних промјена у кретању каматних стопа на кредите на домаћем банкарском тржишту до краја године - навели су у Централној банци БиХ.

Појаснили су да је тренд пада каматних стопа настављен и у овој години, те да су каматне стопе на дугорочне кредите становништву за остале намјене у мају пале за 27 базних поена, и износиле су 5,57 одсто, док су каматне стопе за кредите у маркама са валутном клаузулом пале за 22 базна поена и износиле 5,57 одсто. Дугорочни стамбени кредити становништву биљеже пад од 105 базних поена, па је камата у мају износила 2,97 одсто.

- Потрошачки кредити становништву су заступљени са незнатним учешћем у укупним кредитима, а каматне стопе су износиле 4,48 одсто и 5,42 одсто на кредите у КМ са валутном клаузулом - рекли су у Централној банци и додали да је забиљежен и пад каматних стопа на кредите предузећима.

Члан Удружења економиста РС SWOT Марко Ђого истиче за “Глас Српске” да је, према анализи овог удружења, релативна задуженост грађана РС и БиХ у просјеку на нивоу задужености грађана Словеније.

- Иако је раст задужености очигледан, није то ништа неочекивано. Драстичан раст задужености у БиХ забиљежен је између 2003. и 2008. године. Послије тога имали смо периоде и када је задуженост стагнирала, да би поново од 2015.  почела расти, али не по стопи од око 30 одсто годишње као до 2008., већ свега неколико процената, да бисмо се сада приближили стопи од око десет одсто на годишњем нивоу. То није безначајно, али није ни алармантно, имајући у виду да депозити расту много брже - појаснио је Ђого. Он је нагласио да су депозити грађана у посљедњих седам година премашили кредитну задуженост.

- Грађани више штеде него што узимају кредите, док се привреда задужује више у односу на своје депозите. То што је задуженост повећана у односу на прошлу годину показује одређени оптимизам грађана да ће бити у могућности да те кредите отплате - рекао је Ђого.

Упозорење

Марко Ђого је истакао да су тренутни износи камата абнормално ниски. Он је упозорио грађане да, иако, према најавама, камате неће расти до 2020. године, треба да знају да ће се то у једном тренутку промијенити, посебно уколико подижу дугорочне кредите.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.