У првом реду за промјену адресе радници из БиХ
БАЊАЛУКА - Радници из БиХ, Сјеверне Македоније и Естоније најспремнији су на пресељење у иностранство зарад бољег посла и веће плате, показује најновије истраживање у којем су учествовали грађани из 13 источноевропских земаља.
Наиме, анкета, коју је међу 76.357 испитаника из БиХ, Србије, Хрватске, Словеније, Сјеверне Македоније, Бугарске, Чешке, Естоније, Финске, Летоније, Литваније, Пољске и Словачке спровела европска компанија “Алма Цереер”, је открила да би сваки трећи радник размотрио пресељење због бољег посла. Истраживање је показало и да спремност за пресељење ради бољег посла варира међу земљама, а најспремнији су Македонци и то њих око 28 одсто, док су Естонци са процентом од 27 одсто на другом мјесту. БиХ је на трећем мјесту са 26 одсто спремних да промијене адресу, док у Финској тај проценат износи 20, Словенији 16, Пољској 17, а у Литванији и Бугарској тек 12 и 11 одсто.
Запослени с већим приходима и вишим нивоом образовања, њих 29 одсто, склонији су пресељењу и то углавном ради посла у струци.
- Наша претпоставка је била да ће људи са нижим приходима и мањим степеном образовања бити најзначајнија група заинтересована за пресељење, али анкета је показала заправо супротно. Најобразованији и најплаћенији су спремнији на пресељење, али не по сваку цијену. Спремни су на прелазак, али на краћи период и да могу повести породицу - рекао је директор пословања у компанији “Алма Цареер” Веса Пека Кирси.
Топ дестинације у које би се испитаници из региона преселили
- • БиХ - Њемачка, Аустрија и Словенија
- • Хрватска - Аустрија, Њемачка и Швајцарска
- • Србија - Њемачка, Аустрија и САД
- • Словенија - Аустрија, Њемачка и Швајцарска
- • Сјеверна Македонија - Њемачка, Швајцарска и Словенија
С друге стране, само 16 одсто радника у категорији са нижим приходима каже да би размотрило селидбу због посла.
Анкета је показала и да испитаници који су завршили постдипломске студије нису спремни да прихвате ниже позиције, док су радници са основним и средњим образовањем најотворенији за разматрање нижег положаја у иностранству од онога који тренутно имају ако би се преселили.
У БиХ запошљавање у одређеној струци жели 61 одсто испитаних, док је 39 одсто њих вољно размотрити било који доступан посао. Слични трендови могу се примијетити и у Словачкој и Србији, гдје око 64 одсто испитаника бира запошљавање у својим тренутним областима. Становници Србије највише су склони разматрању ниже радне позиције у односу на тренутну.
Када су у питању фактори који утичу на одлуку о пресељењу широм Средње Европе, Балкана и регија Балтика и Финске могућност боље плате је најубједљивији разлог за разматрање запослења у иностранству, при чему је од 59 до 61 одсто особа навело да је то кључни мотив.
Други најубједљивији аспект је могућност довођења чланова породице, посебно у регијама Балтика и Финске, гдје је то важно за 42 одсто испитаника. Када је у питању БиХ, радници су навели да им је осим боље плате и могућности довођења породице, као одлучујући фактор за пресељење политичка и економска ситуација у земљи.
Када је у питању домаће тржиште рада, директор Уније послодаваца РС Саша Аћић наводи за “Глас” да основни циљ свих политика у БиХ треба бити стварање што већег броја радних мјеста на којима се може остварити већа вриједност и зарадити већа плата.
- На тај начин би домаћа радна снага остајала овдје, јер би радила за добре плате и у Српској и ФБиХ, а то би обезбједило и да се значајан број људи врати из ЕУ. А да би све то постигли морамо технолошки унаприједити таква радна мјеста, за шта дио новца треба да обезбиједе послодавци, а други дио држава кроз подстицаје за технолошки развој. И та средстава морају бити много значајнија - навео је Аћић и додао да је важно да држава послодавцима обезбиједи пословни амбијент у којем ће њихов капитал бити сигуран што ће компанијама омогућити да се развијају и расту. +++
Препреке
Главне препреке које могу спријечити људе да искористе прилике за рад у иностранству су емоционалне везе и проблеми с комуникацијом.
Према резултатима истраживања, раздвајање од пријатеља и породице на дужи период је прва препрека, док добар дио популације види језичке баријере као отежавајући фактор. Значајна препрека је и брига око дискриминације на радном мјесту и анксиозност због прилагођавања на нову средину.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
