Ипак, досадашње искуство на нашим просторима показало да се озима стрна жита, прије свих пшеница, могу успјешно сијати и током новембра, истакао Саво Ранкић
БAЊA ЛУКA - Временске прилике ове године као да су се уротиле против пољопривредних произвођача у Републици Српској. Прво су љетошња суша и готово тропске температуре током јула преполовиле принос највећег броја ратарских култура, а сада, у вријеме јесење сјетве, велике тешкоће у обављању овог посла ствара киша.
Због расквашеног земљишта на већини њива у Семберији, Посавини, Лијевчу пољу и другим подручјима Српске сјетва је у прекиду већ десетак дана, а када ће бити настављена зависи од агрометеоролошких услова.
Пољопривредни стручњаци кажу да је оптимални сјетвени рок за озиму пшеницу управо истекао, док процјена републичког Министарства пољопривреде показује да је овај посао до сада обављен на нешто мање од 50 одсто планираних површина.
Према ријечима вишег стручног сарадника у овом министарству за област биљне производње Саве Ранкића, предвиђено је да се јесења сјетва обави на укупно 50 хиљада хектара.
- Очекује се да ће највећи дио тих ораничних површина, око 35 хиљада хектара, бити засијан озимом пшеницом, а остатак озимим јечмом и житарицом тритикале - рекао је Ранкић за наш лист.
Он је оцијенио да је предвиђени обим јесење сјетве прилично амбициозан. Ранкић је, уједно, увјерен да ће, без обзира на тренутни прекид сјетвених послова, ратари успјети да засију ораничне површине које су сами предвидјели за јесењу сјетву.
- Уосталом, досадашње искуство на нашим просторима је показало да се озима стрна жита, прије свих пшеница, могу успјешно сијати и током новембра. Aко се има у виду и чињеница да су зиме у посљедњих неколико година нешто топлије него што је то уобичајено, онда је то додатна повољна околност да се неће много изгубити ни у каснијем сјетвеном року - рекао је Ранкић и подсјетио да је Министарство пољопривреде обезбиједило подстицај за сјетву стрних жита од 150 марака по хектару засијане површине.
Научни сарадник на оплемењивању стрних жита у Пољопривредном институту Републике Српске, у Бањој Луци, др Драган Мандић рекао је за "Глас Српске" да се озима пшеница у нашим житородним подручјима може сијати током цијелог новембра, па чак и у децембру, а да при томе не буде значајнијег умањења приноса. Он је навео, поред осталог, примјер да сјетва озимог јечма у нешто каснијем року може да има и одређену предност, поготово када су у питању биљне болести.
- Каснија сјетва озимих стрних жита, прије свих пшенице, могућа је захваљујући, прије свега, квалитетним сортама које посједују својства отпорности на ниске температуре и друге неповољне услове током ницања, раста и развоја усјева. Ипак, приликом такве сјетве ратари би требало да у бразду унесу нешто више сјемена, него што се то чини када се овај посао обавља у уобичајеном оптималном сјетвеном року, који је на измаку - нагласио је Ранкић.
Када се ради о пшеници, додао је овај стручњак, количина сјемена би требало да буде до 250 килограма по хектару, а пожељно је у хектар бразде унијети и до 300 килограма минералног ђубрива НПК 15-15-15, које је познато и под називом "три петнаестице".
М. МИЉУШ
ПРОГНОЗA
Према агрометеоролошкој прогнози, престанак падавина и стабилизација временских прилика у Српској очекују се у другом дијелу ове седмице, када ће се дневне температуре ваздуха кретати између 13 и 19 степени Целзијусових. Aгрометеоролози кажу да ће овакви повољнији временски услови омогућити ратарима наставак јесењих пољопривредних послова на њивама.
