У БиХ се увози чак и оно што би се могло извозити

Најбољи примјер за то је вода, којом је БиХ најбогатија у регији и међу водећим државама је у свијету по количинама и чистоћи воде, али ипак овај ресурс не користи у довољној мјери.

Према званичним подацима, грађани БиХ се ипак више одлучују за куповину увозних флашираних вода, него за домаће, тако да је прошлогодишњи увоз воде у БиХ осам пута већи од извоза, пишу Независне новине.

Према подацима Управе за индиректно опорезивање (УИО) БиХ, у току 2014. године укупна вриједност увезене воде износила је 25.560.883 КМ, док је у истом периоду извезено 3.148.465 КМ воде.

"У току 2014. године у БиХ је увезено 49.413 тона воде, укључујући природне или умјетне минералне и газиране воде, без додатног шећера или неког другог сладила или арома", рекао је Ратко Ковачевић, портпарол УИО БиХ, и додао да је у истом периоду извезено 22.917 тона воде. Према подацима из 2013. године, увоз у прошлој години порастао је за 31 одсто, док се извоз смањио за девет одсто.

Резултати истраживања Свјетске банке о обновљивим изворима питких вода показују да је БиХ једна од земаља с највећим количинама питке воде по глави становника. Са 9.461 кубни метар питке воде по глави становника заузима прво мјесто у регији и седмо у Европи, а према обновљивим изворима питке воде од Њемачке је богатија чак седам пута.

Поред овог природног богатства, БиХ не искориштава у довољној мјери ни друге своје природне ресурсе. Тако су недавно због недостатка сировина двије пилане у Бихаћу престале с радом и том приликом 59 радника је остало без посла.

Славко Стевановић, секретар Удружења пољопривреде, водопривреде, рибарства, прехрамбене и дуванске индустрије при Привредној комори РС, каже да је стање прошлогодишњих поплава само дјелимично утицало на пораст увоза флашираних вода, али да су тада постојале и веће шансе за продају домаћих вода.

"Проблем је што наши произвођачи немају снажне робне марке, као произвођачи у другим земљама региона. Грађани су навикли на снажне робне марке из Словеније, Хрватске и Србије", рекао је Стевановић и додао да постоји и проблем у вези с царинским баријерама, као што је случај с "Витинком", која је због тога одустала од извоза на словеначко тржиште. Према његовим ријечима, БиХ увози робу коју и сама може производити, па је потребно активностима утицати на потрошаче да развију свијест о куповини домаћих производа. Поред тога, рјешења треба тражити и у бољем позиционирању домаћих произвођача и потенцијала.

"Што се тиче осталих потенцијала БиХ, акценат се треба ставити на производњу воћа и поврћа, јер наши услови дозвољавају да производимо много више. Ипак, проблем је што наши произвођачи имају мање новчане подстицаје од произвођача у другим државама", рекао је он. Додао је да не користимо могућности заштите домаће производње од прекомјерног увоза у складу са законским прописима и уговорима о слободној трговини.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.