Тужна судбина челичана бивше СФРЈ
Београд - Смедеревска Жељезара дијели заједничку тужну судбину са осталим челичанама из региона, пишу Вечерње новости.
Неуспјешни тендери, раскинуте приватизације, стечај - етапе су кроз које су прошли скоро сви некадашњи гиганти металског комплекса од Сиска, Сплита, преко Зенице, Јесеница, Никшића, до Скопља.
Проблеми са којима се сада суочава Жељезара Смедерево нису заобишли ни све друге жељезаре на простору бивше Југославије, јер је у некима од тих фабрика више пута обустављана производња, а и даље постоји вјероватноћа да ће се то ускоро, под притиском текуће кризе поново догодити.
Професор Економског факултета у Београду Љубодраг Савић каже да су све челичане значајно смањиле капацитете, али да и Србија можеме извући поуку из чињенице да су све комшије уложиле напоре да њихове фабрике, ипак, опстану.
"Нарочито добар пример су Словенци, јер они не би задржали Јесенице да им не доносе профит, тако да се од њих може доста научити. Сви су у неким проблемима, али не размишљају о гашењу. Видим да се и код нас помињало да би смедеревску Железару требало угасити, али најлакше је ликвидирати све, али шта после са људима и шта ћемо кад све престане да ради? Треба наћи решење да нешто опстане", сматра он.
Жељезара у Сиску је у златно доба свог пословања запошљавала готово 14.000 радника. Пропала је по истом "рецепту" као и сва остала велика предузећа у региону, тако што је прво отпуштен велики број људи, а затим се подјелила на неколико мањих фирми које је било лакше приватизовати. Послије четири власника који су газдовали некадашњим гигантом, практично не ради ништа. Постала је дио италијанске групе "Данијели", и сада запошљава једва око 300 радника.
Сплитску жељезару, сада "Адрија челик", кроз стечај је 2012. преузео ЦИОС, који је потом увео њемачког партнера, фирму "Techcom", а онда му и потпуно препустио власништво. У 2013. години су производили 70.000 челичних греда и око 50.000 тона бетонског ребрастог челика.
Жељезара Зеница запошљавала је око 25.000 људи, а приватизована је за један долар. Број запослених је током година десеткован, па је на платном списку нешто мање од 2.500 радника. Челичаном сада газдују инвеститори из Кувајта.
"У Зеници имају проблем, јер фабрика није рентабилна, али не одустају. У најтежој ситуацији је фабрика у Никшићу, јер је производња била обустављена", сматра Савић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
