Спољни дуг већи за 814 милиона марака
Бањалука - Спољни дуг БиХ на крају прошле године достигао је 8,218 милијарди марака и повећан је за 814 милиона КМ или скоро десет одсто у односу на крај претходне године.
Према подацима Министарства финансија и трезора БиХ, јавни дуг на крају прошле године износио је 11,516 милијарди марака. Спољни дуг је у том износу учествовао са 8,218 милијарди, а унутрашњи са 3,298 милијарди марака. Годину раније јавни дуг БиХ износио је 10,423 милијарде марака и у њему је спољни износио 7,404 милијарде, а унутрашњи 3,018 милијарди КМ. За сервисирање спољног дуга БиХ у овој години је планирано 612,8 милиона марака. У буџету институција БиХ за ову годину наведено је да је планирани износ за сервисирање спољног дуга мањи у односу на прошлогодишњи за 232,81 милион КМ.
Професор Економског факултета у Бањалуци Горан Радивојац каже да је раст спољног дуга од десет одсто на годишњем нивоу превелик и да би БиХ морала имати најмање толику стопу привредног раста да би тај дуг био одржив.
- За сада не очекујем проблеме при отплати спољног дуга, прије свега, због тога што се он отплаћује из прихода од индиректних пореза, а након тога се остатак расподјељује буџетима у БиХ - истакао је Радивојац.
Он је, међутим, упозорио да је посљедњих година на сцени лоша пракса власти у БиХ које се воде искључиво политиком задуживања.
- БиХ не може без аранжмана са Међународним монетарним фондом (ММФ). Али ми се можемо задуживати још двије или три године и шта ћемо онда? Живимо у систему који је апсолутно оријентисан ка потрошњи. Знам да нема јавне управе без потрошње, али је питање колика је та потрошња и шта добијамо са њом. Дефинитивно живимо или од дознака људи који имају примања у иностранству или од кредита - нагласио је Радивојац и додао да БиХ мора наћи рјешење како би јавне финансије постале одрживе.
Економиста и бивши министар финансија ФБиХ Никола Грабовац упозорио је да даље задуживање код ММФ-а води БиХ у финансијско ропство, какво данас има Грчка.
- Нико из структура власти се не опредјељује да ствара приходе, већ настоје само да подигну кредите како би измирили обавезе. Након овог, услиједиће још један кредит ММФ-а и можда ће то бити посљедњи. Четврти корак биће заустављање свих кредита ММФ-а и тражење од државе да прода и приватизује фирме на које се они усмјере. БиХ ће морати да прода домаће ресурсе да би вратила дуг ММФ-у - истакао је Грабовац који рјешење за излазак из економске кризе види и без помоћи ММФ-а уз помоћ пријатељских земаља и штампања конвертибилне марке.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
