Републичка каса на удару – пријете гашењем индустрије која пуни буџете

Тиме законодавац легалну индустрију приређивања игара на срећу гура у сиву зону, наноси штету малољетницима, бањалучком и републичком буџету, али и хиљадама људи који су запослени код легалних приређивача игара на срећу. Осим тога, ризикују милионске губитке у буџету за одштете у случају тужби приређивача.

Без великог дијела прихода у буџету могли би да остану и бројни градови, али и републичка каса. У случају тужби улагача, Град би морао да плати око 500 милиона марака одштете у арбитражи пред Међународним центром за рјешавање инвестиционих спорова. Наиме, само су планирани приходи Града Бања Лука од игара на срећу око 4,5 милиона марака, а укупан приход од накнада за приређивање игара на срећу, наградних и забавних игара и пореза на добитак у Републици Српској у 2023. години износио је 124.171.150 КМ, што је за 32 одсто више у односу на 2022. годину.

Дакле, држава је само по основу накнада зарадила као сви приређивачи заједно. Истовремено, уплате појединих приватних компанија, нико не објављује.

Доказ је то да су приређивачи били у праву када су 2019. године, приликом доношења новог Закона о играма на срећу, упозоравали да повлашћене приватне компаније неће моћи да допринесе буџету колико сви остали приређивачи игара на срећу…

Примјер Норвешке

Један од позитивних примјера односа према легалним приређивачима игара на срећу долази из једне од најразвијенијих европских земаља. Наиме, у Норвешкој, легалним приређивачима држава не отежава пословање, већ мудро користи приход који им ова индустрија доноси. Наиме, приходима од игара на срећу управља Министарство културе, а укупну годишњу уплату приређивача распоређују разним друштвеним областима већ деценијама. Тако су 2014. године имали укупан приход од накнада за приређивање игара на срећу од чак 4,2 милијарде норвешких круна који су додијелили култури (18%), спорту (64%) и другим хуманитарним сврхама (18%).

Умјесто да слиједе примјере најразвијенијих европских економија, бањалучке и републичке власти настављају да пријете увођењем минималне удаљености од 500 метара између образовних установа и кладионица. Најављују и увођење такси од 25.000 КМ, те измјене Закона- како би их високим наметима затворили.

Популистичке најаве надлежних неће ријешити проблем малољетничког коцкања јер је малољетницима строго забрањен улазак у кладионице и аутомат клубове легалних приређивача игара на срећу. Ови објекти предмет су сталних контрола Републичке управе за игре на срећу из које су крајем фебруара саопштили да у контролама у 124 објекта нису затекли нити једног малољетника у кладионицама легалних приређивача игара на срећу!

Доказ да не постоји никаква угроженост малољетника услијед близине школа је и чињеница да се кладионице налазе и у насељима гдје малољетници живе. Управо зато је кључна прописана мјера забране уласка малољетницима у објекте у којима се приређују игре на срећу, што легални приређивачи поштују.

Међутим, то није случај са угоститељским објектима у којима су постављени терминали и у које малољетници могу да уђу када желе, а нестручно особље не провјерава године играча, нити су адекватно опремљени. На 1.013 локација широм Републике Српске налазе се 2.424 терминала једне приватне компаније којој законодавац годинама погодује, а на којима се хиљаде малољетника свакодневно коцка. Према извјештају РУИС-а из прошлог мјесеца, у питању су хиљаде кафића широм земље.

Асоцијација легалних приређивача игара на срећу АЛПИС

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.