Предложено повећање акциза било би кобно: Кључ у браву или одгода пропасти растом цијена
Бањалука - Индустрија безалкохолних пића у БиХ би била угашена уколико би фирме саме поднијеле планирано повећање акцизе, а у случају преваљивања цијелог или половине терета новог намета на потрошаче, овај сектор би капитулирао након неколико година због неконкурентности и вишемилионских губитака.
Социоекономска студија утицаја предложеног повећања акциза на безалкохолна пића, коју је сачинио Економски институт из Сарајева, показала је да би повећање овог намета у трогодишњем периоду довело до смањења производње и запослености у овом и другим повезаним секторима, смањења откупа воћа, погоршања спољнотрговинског биланса и смањења мултипликатора потрошње и бруто домаћег производа (БДП). Сива економија би истовремено ојачала, а потрошачи би конзумирали јефтиније и мање квалитетне увозне производе који би на тржишту заузели позицију домаћих. Држава би убрала више прихода од акциза, али би било смањено пуњење касе на основу других буџетских и ванбуџетских прихода, а посебно ПДВ-а који би скресао пад потрошње.
Произвођачи би се, уколико акцизна стопа буде повећана, морали одлучити да ли ће цијели порески терет поднијети сами, да ли ће га превалити на потрошаче или ће обје категорије подједнако бити оптерећене. Без обзира на опцију за коју се одлуче, били би на великом губитку и њихов опстанак би представљао неизвјесност.
Тренутна акциза на безалкохолна пића износи 0,10 КМ по литру производа, а планирано је да буде повећана за 15 фенинга. Студија је показала да би у случају да остане иста, а фирме не би повећавале цијену производа, држава у наредне три године убрала 75,69 милиона КМ прихода од акциза. Уколико би цијена производа порасла за 14 одсто, приходи од акциза би достигли 79,19 милиона, док би у случају повећања цијене за седам одсто од акциза било уприходовано 82,88 милиона КМ. Увођењем предложене додатне акцизе од 0,15 КМ по литру држава би у првом случају убрала 118,88 милиона, у другом 87,46 милиона, а у трећем 99,09 милиона КМ.
Уколико би произвођачи у потпуности поднијели терет већег намета и не би повећавали цијену финалног производа, држава би у старту профитирала за стотину милиона марака, али би остала без перспективне привредне гране, јер фирме не би имале мотива за наставак продукције, што би оставило без посла стотине радника. Другим ријечима, да би опстале фирме морају повећати цијену финалног производа, а при томе су им на располагању двије могућности. Уколико би цијели терет повећања акцизе пребациле на купца, без посла би остала 143 радника у индустрији, односно 320 ако се рачунају и повезане гране, приход од ПДВ-а би опао за 110,6 милиона КМ, вриједност нето плата, доприноса и пореза на плате би била смањена за 16,4 милиона, док би вриједност БДП-а пала за 461,93 милиона КМ. Ако се фирме одлуче да подијеле терет са потрошачима, без посла би остало 80 радника у овом сектору, односно 178 ако се рачунају и повезане гране. Држава би у том случају остала без 19,83 милиона КМ прихода од ПДВ-а, нето плате, доприноси и порези на зараде били би мањи за 9,12 милиона, док би БДП опао за 294,36 милиона марака.
Предсједник Групације произвођача безалкохолних пића и вода при Спољнотрговинској комори БиХ Харис Муслић процјењује да би мале пунионице сокова одмах ставиле кључ у браву, док би велики произвођачи, који имају разгранату производну и дистрибутивну мрежу, преживјели увођење додатне акцизе бар двије или три године.
- Велике фирме, које имају разгранату производну и дистрибутивну мрежу, превалиле би дио пореског терета на потрошаче, али би након одређеног периода и оне морале потписати капитулацију, јер би биле цјеновно неконкурентне у односу на стране фирме - каже Муслић и додаје да би здраве компаније из овог сектора доживјеле судбину домаћих пивара које су у посљедњих седам или осам година изгубиле око 40 одсто домаћег тржишта.
Директор бањалучке фирме "Витаминка" Жарко Микић сматра да би у случају увођења додатних акциза већина фирми кориговала цијене навише, што би им омогућило тренутни спас, али би им на дуге стазе смањило конкурентност и одвело их у пропаст.
- Наше тржиште је већ превише отворено и са додатним акцизним оптерећењем домаћих произвођача било би још више преплављено увозним производима који би уништили нашу производњу - каже Микић.
Управни одбор Управе за индиректно опорезивање БиХ предложио је повећање акциза, али се о томе још није изјаснио Савјет министара БиХ.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
