Перо Ћорић, предсједник Привредне коморе РС: Добро смо почели, али корона вуче конце

Милијана Латиновић
Перо Ћорић, предсједник Привредне коморе РС: Добро смо почели, али корона вуче конце

Опоравак прерађивачке индустрије која је претежно извозно оријентисана, излазак на нова тржишта и опредијељеност привредника да улажу у нове технологије охрабрује, али нико у овом тренутку не може да предвиди кретање привредних активности на нашим најважнијим тржиштима и како ће вирус корона да утиче на наставак пословања.

Рекао је то у интервјуу за “Глас Српске” предсједник Привредне коморе РС Перо Ћорић, нагласивши да привреда Српске биљежи тенденције раста у односу на 2020. годину, која је била изузетно тешка, изазовна и неизвјесна.  - Опредијељеност привредника да улажу у нову опрему и посвећеност дигитализацији повећаће продуктивност и конкурентност у наредном периоду - рекао је Ћорић.

ГЛАС: Шта је највећи изазов за привреднике у периоду који је обиљежила пандемија?

ЋОРИЋ: Први изазов је како остати конкурентан и обезбиједити нове инвестиције. Други је могући одлив радне снаге, са којим је наша привреда већ била суочена прије короне, али је пандемија успорила, односно зауставила овај процес. Трећи изазов је како ће тећи опоравак привреде на нашим најзначајнијим извозним тржиштима.

ГЛАС: Да ли се оправданим показало оснивање Гарантног и Компензационог фонда и колико је новца стигло привреди из тих извора?

ЋОРИЋ: У вријеме пандемије, Влада Српске интервенисала је са низ мјера које су дале ефекте. Једна од значајнијих била је успостављање Гарантног програма који је помогао привредним друштвима, која су због пандемије ушли у проблеме неликвидности и враћања старих кредита, приликом новог задуживања. Према подацима тог фонда, кроз овај програм закључно са јуном пласирано је 30 милиона марака кредита предузетницима, микро, малим и средњим привредним друштвима у 36 општина. Гарантни програм не само да је олакшао приступ финансијским средствима, него је омогућио и бржу процедуру одобравања кредита и повољније услове у односу на стандардне услове кредитирања од стране банака, без додатног трошка за клијенте. Сви приједлози Коморе приликом усвајања Одлуке о измјенама правног оквира Гарантног програма су прихваћени, што је омогућило проширење обухвата привредних субјеката који могу бити корисници програма. На тај начин успостављене су претпоставке да се до краја године пласира и до 100 милиона КМ.

ГЛАС: Да ли је постигнут напредак или је корона зауставила и дуални систем образовања?

ЋОРИЋ: Пандемија јесте зауставила започете процесе, али је Комора наставила са активностима на унапређењу практичне наставе. Измјенама законских прописа, Комора је добила нове надлежности, попут обуке ментора, односно лица у предузећима која су задужена за ученике на пракси. Комора ће провјеравати испуњеност услова за образовање ученика код послодавца, те водити Регистар уговора о образовању ученика код послодавца. Прије седам дана позвали смо предузећа да омогуће извођење практичне наставе за ученике. Уз подршку ГИЗ-а, обучили смо тренере који ће едуковати менторе у привредним друштвима. Све ово требало би да ријеши дугогодишњи проблем на који указујемо, а то је да до сада свршени средњошколци нису имали адекватна практична знања за струку за коју су се школовали.

ГЛАС: Докле се стигло са дигитализацијом у привреди?

ЋОРИЋ: Дигитализација привреде и улагање у нову технологију, у циљу подизања конкурентности наше привреде је неминовност, која је посебно дошла до изражаја у посљедњих годину дана. Из тог разлога, иницијатива Коморе од прије двије године за значајнијим издвајањима средстава из буџета Републике за подршку увођењу нових технологија и дигитализацију привреде добила је додатно на значају. Наш приједлог је био да се у буџету предвиди 100 милиона КМ, као вид подршке од 30 одсто за улагање, а да би привредници обезбиједили преосталих 70 процената. На тај начин, омогућили бисмо улагања од укупно око 300 милиона КМ, чиме бисмо у значајној мјери допринијели повећању техничко технолошког нивоа привреде РС, а самим тим и подигли ниво наше конкурентности. У прошлој години формирана је и мрежа за дигиталну трансформацију Српске којом је дефинисано да се у Комори формира Центар за дигиталну трансформацију привреде РС. Уз подршку консултаната из Србије, Комора је прошле године у десет пилот предузећа у Српској урадила дигиталне стратегије развоја. Да бисмо направили додатни искорак на овом пољу, кроз Центар за дигиталну трансформацију обучено је десет консултаната из Српске, чиме су створени услови да домаћи консултанти буду ангажовани у процесу дигитализације наше привреде. Дио наших привредних друштава је овај процес препознао на адекватан начин и своје пословање ускладио са новим трендовима, од маркетинга и продаје, до производње.

ГЛАС: Недавно сте изабрани за предсједника Привредне коморе, да ли сте задовољни организацијом и могу ли се очекивати неке промјене?

ЋОРИЋ: Привредна комора је увијек била истинска “кућа привредника”, преко које се увијек чуо глас привреде и гдје су креирана рјешења на основу њихових захтјева, иницијатива и приједлога. С друге стране, ниједна организација није идеална и пратећи нове трендове и захтјеве и Комора ће се прилагођавати. Чињеница да ће вријеме испред нас захтијевати квалитетне одговоре на све изазове које ће привреда Српске имати, тако ће се и Комора поставити и са организационе и са стручне стране.

ГЛАС: Шта ће бити у фокусу Вашег рада у наредном периоду, на које пројекте ћете бити усмјерени?

ЋОРИЋ: У фокусу нашег рада и даље ће бити учешће у креирању најзначајнијих стратешких и програмских докумената Српске као што је Програм економских реформи, који се усваја сваке године. Залагаћемо се за реализацију дефинисаних мјера како бисмо унаприједили услове пословања, растеретили привреду и обезбиједили њен развој. С обзиром да је велики број прописа значајних за привреду у надлежности институција на нивоу БиХ, Комора ће дјеловањем кроз коморски систем БиХ посебну пажњу посветити рјешавању царинске политике, индиректних пореза и услова спољнотрговинског пословања. Комора је технички секретаријат за реализацију регионалног БФЦ СЕЕ програма за сертификацију градова и општина са повољним пословним окружењем. Имајући у виду да су локалне заједнице битне за креирање услова пословања и стварање претпоставки за нове инвестиције, посебно пажњу посветићемо промоцији овог програма, како би што више градова и општина испунило захтјеве и постале локалне заједнице са повољним пословним окружењем. До сада смо реализовали више од 50 пројеката подршке привреди у сарадњи са различитим донаторима. Тренутно проводимо 12 пројеката, што потврђује да је Комора кадровски способна да испуни и строге захтјеве међународних донатора. Наставићемо са промоцијом привреде Српске на ино тржиштима, повезивањем наших привредника са страним партнерима и едукацијом.

Тржишта

ГЛАС: На којем тржишту је и даље најтеже пословати? Да ли су се појавила сада нека нова тржишта?

ЋОРИЋ: Сва тржишта су изазовна. Осим земаља региона, наша најзначајнија извозна тржишта су земље Њемачка, Италија, Словенија и Аустрија. Ова тржишта су изузетно захтјевна када су у питању количине, рокови испоруке и квалитет испоручене робе. С обзиром да је присутна несташица репроматеријала и да је дошло до значајнијег повећања цијена на свјетском тржишту, то је додатно усложило ситуацију, јер је врло тешко мијењати уговоре у току календарске године. Охрабрује то што су наши привредници задржали главне партнере у већ познатим земљама. Уз то, уочавамо значајније повећање извоза у Пољску, Француску и Румунију. 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана