Пад цијена срозао потражњу и инвестиције
Бањалука - Док потрошачи немају ништа против пада цијена производа, економисти упозоравају да дефлација, која је у БиХ присутна већ четири године, наноси непоправљиву штету домаћој привреди.
Неизвјесно је када би се БиХ могла ишчупати из дефлаторне спирале, која је, према мишљењу економиста, далеко погубнија од инфлације.
Благи раст цијена од два или три одсто на годишњем нивоу стимулише понуду и тражњу, али уједно и подрива економску активност, јер предузетницима отежава доношење пословних одлука и смањује добит.
Дефлација изазива постепени пад потрошње, а потом и пад производње, као и инвестиција, и на крају отпуштање радника.
Подаци Агенције за статистику БиХ показују да од јула 2013. до краја 2014. године само у једном мјесецу није забиљежена дефлација. Инфлација је прошле године регистрована два мјесеца узастопно након што су цијене у фебруару порасле за 0,2 одсто, а у марту за 0,5, а потом и у октобру у коме је стопа инфлације износила 0,4 одсто.
- У првој половини ове године забиљежен је пад цијена од 1,6 одсто у односу на исти период лани, а инфлација од 0,2 одсто на мјесечном нивоу регистрована је само у јануару - подаци су Агенције за статистику БиХ.
БиХ у дефлаторни вир највише гурају цијене хране и безалкохолних пића, те обуће и одјеће, које су у првој половини године смањене за 2,1, односно 10,2 одсто у односу на исти период лани.
Извршни директор Удружења економиста РС СЊОТ Саша Грабовац сматра да су БиХ у дефлацију гурнуле ниске цијене нафте и пољопривредних производа на свјетском тржишту, низак ниво личних примања и свјетска економска криза која је започела 2008. године.
- Криза је изазвала велики пад тражње и инвестиција, јер су се потрошачи суздржавали од куповине, док су инвеститори одгађали улагања због велике несигурности - каже Грабовац.
Прилике на тржишту се нису битније измијениле ни у претходним годинама, јер се потрошачи и даље понашају врло суздржано и троше много мање него прије кризе.
- Мала тражња обара и цијене производа, али потрошачи не троше више, нити инвеститори улажу новац, јер очекују да ће цијене додатно падати па одгађају одлуке - објашњава Грабовац.
Мјере
БиХ нема много могућности за заустављање дефлације, јер Централна банка БиХ не може користити мјере монетарне политике, смањење референтне каматне стопе или "упумпавање новца" како би стимулисала задуживање и потрошњу.
- Једино што сада можемо урадити је подстицање запошљавања што разни нивои власти у БиХ, на мање или више успјешан начин, раде - закључује Грабовац.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
