Нафта, моћ и теорије завјере

Због тог "црног злата" воде се ратови, руше владе. Цијена тог горива свјетске економије може да успори или убрза коњуктуре. У принципу, цијена нафте веома је осјетљива на све врсте поремећаја, пише Дојче веле.

То што је дуго сматрано малтене законом природе, чини се да тренутно не функционише. Цијена нафте посљедњих мјесеци пала је за више од 20 одсто - упркос тешким кризама у неким земљама које спадају у веће произвођаче: Русија је дио кризе у Украјини, у Ираку се воде тешке борбе са радикалним исламистима "Исламске државе", Нигерија је погођена епидемијом еболе у западној Африци...

Роберт Барџис, главни економиста за тржишта у развоју у DBR (Deutsche Bank Research) у Лондону, пад цијена нафте објашњава класичним категоријама понуде и потражње. Два фактора су од пресудног значаја: забринутост за економски развој у Европи и неким земљама у развоју, плус велика понуда нафте на тржишту, углавном због револуције у Сједињеним Државама, која то гориво масовно производи од шкриљаца.

Ниска цијена нафте за Русију болнија од санкција

Средином октобра DBR је објавио студију о последицама ниских цијена нафте за земље које спадају у највеће произвођаче нафте. Економисти су такође истраживали која цијена нафте је потребна тим земљама за финансирање буџета.

Русија најмање 45 одсто свог буџета финансира приходима од извоза енергије. Притом је цијена гаса повезана са цијеном нафте. Према подацима DBR-а, Русији је потребна цијене нафте од око 100 долара по барелу да би избалансирала свој буџет. Тренутно, цијена је знатно нижа, око 85 долара по барелу.

То има озбиљне посљедице, сматра Стефан Мајстер аналитичар Њемачког друштва за спољну политику (ДГАП): "Руски буџет није довољно финансиран и озбиљно је угрожен, узму ли се у обзир и санкције Запада, као и стагнација привреде у тој земљи".

Мајстер иде и даље, и каже да је утицај ниске цијене нафте за Русију знатно болнији од санкција Запада.

Саудијска Арабија и САД против Русије?

И тако, теорије завјере цвјетају. У Русији добро памте осамдесете. И тада је цијена нафте била толико ниска, да је то био један од разлога за распад Совјетског Савеза. На то је недавно подсјетио Николај Патрушев у интервјуу за провладин лист "Рускаја газета". Секретар Савјета за националну безбједност Русије изјавио је да су Сједињене Државе прије три деценије изазвале пад цијена нафте како би Совјетски Савез довеле до банкрота.

Извјештај руског Института за стратешке студије РИП, такође објављен средином октобра, долази до сљедећег закључка: тренутни пад цијена нафте плод је споразума између САД и Саудијске Арабије.

И заиста, Саудијска Арабија до сада није показала никакву намјеру да стабилизује цијене нафте тако што би, као што је то уобичајено - смањила производњу. Напротив, у септембру ју је чак мало и повећала. Истовремено, Саудијска Арабија је одбила захтјев Венецуеле за одржавањем ванредног састанка Организације земаља извозница нафте - ОПЕК. Редовни састанак биће одржан крајем новембра и тек тада ће бити ријечи о презасићености тржишта.

Саудијска Арабија, додуше, такође "пати" због ниске цијене нафте, јер њој је за уравнотежени буџет потребна цијена од око 99 долара по барелу. Али Саудијска Арабија је током година високих цијена накупила резерве од око 450 милијарди долара.

Ирану потребни петро долари

Другачије стоје ствари са Ираном, вјечним ривалом Ријада у борби за утицај на Блиском истоку, каже Кирстен Вестфал из берлинске фондације "Наука и политика" у интервјуу за Дојче веле.

"Техерану је очајнички потребан приход од нафте. Иран се тјеши да је пад цијена кратког вијека, али та земља је од 2011, због санкција Запада, изгубила више од половине својих прихода од нафте. Да би покрила свој буџет, потребна јој је цијена нафте од најмање 125 долара по барелу", додаје она.

Ирански министар за нафту Бијаа Занганех, сматра да је за пад цијена директно одговорна Саудијска Арабија. Ријад је преплавио свјетско тржиште.

Ирански радио за иностранство 12. октобра је јавио да је Техеран снизио цијену нафте на саудијски ниво.

Подударност интереса

Висока цијена нафте ограничава флексибилност Ирана у преговорима око нуклеарног програма. Што мање Техеран зарађује од нафте, то више му је важније ублажавање санкција које му је увео Запад.

Вестфал сматра је теза да су Саудијска Арабија и САД повећале производњу нафте како би извршиле економски притисак на Русију и Иран - спекулација, али признаје да се ту њихови интереси подударају.

Вашингтону је сигурно драго што се и Венецуела нашла под притиском. Тој земљи потребна је цијена од чак 162 долара за барел да би избалансирала буџет.

Међутим, и произвођачи нафте у самим Сједињеним Државама зависе од цијене нафте. Иначе им се посао не исплати...

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.