Наду улијева боља откупна цијена дувана
БАЊАЛУКА - Производња дувана у Српској из године у годину стагнира па ни ове сезоне ту грану нису заобишле недаће јер је у старту каснила садња што је утицало на приносе и квалитет, а једину наду дувањарима, да колико-толико стану на ноге, улијева већа откупна цијена него лани.
Поједине парцеле, које су ове сезоне требало да буду под “жутим” златом, остале су празне, јер су према ријечима произвођача у Семберији мајске кише пролонгирале садњу, а када се вријеме коначно указало, добар дио расада је пропао у пластеницима.
Златинко Стевановић из бијељинског села Доњи Загони каже за “Глас” да у посљедњих 15 година колико се бави овом производњом није било теже.
- Расада је почела да цвјета још у пластеницима у којима је била дуго због кише. Када смо је изнијели на њиву, ударила је суша и биљка је забетонирана - каже Стевановић који дуван узгаја на седам хектара.
У најбољем случају приноси ће бити преполовљени, каже Стевановић и додаје да на 20 дунума није ни изнио расаду на њиву.
- Одустају људи од ове производње, али ми који смо узели земљу у закуп и уложили у механизацију не можемо изаћи, немамо гдје. Пуно је посла до бербе, а сви једва чекамо да се осуши лист и да подвучемо црту - рекао је Стевановић.
И технолог у бијељинском “Дувану” Миленко Тодоровић рекао је да је ово тешка година јер су њихови кооперанти каснили у самом почетку с обзиром да је земља била пуна воде.
- Имамо уговор са кооперантима који саде дуван на 200 хектара. Плашимо се и какво ће тржиште бити ове године, јер ће квалитет бити знатно слабији, а принос и до 40 одсто мањи од очекиваног - казао је Тодоровић.
Према његовим ријечима, стагнација у овој производњи је, због мноштва проблема, евидентна, а наду улијева боља откупна цијена.
- Лани је била откупна цијена 3,6 КМ, а ове године је 4,7 марака по килограму. Осим тога, оне који имају више од 150 килограма награђујемо са 30 фенинга подстицаја - рекао је Тодоровић.
Ситуација није боља ни у Љубињу које је одувијек било познато као пољопривредни крај. Вриједни Херцеговци обрађују готово сваки педаљ земље, али у посљедње вријеме све је мање засада под дуваном.
За Мирјану Пецељ, која са супругом након што су остали без посла производи дуван, највећи проблем је то што немају сигуран откуп.
- Пољопривреда је ризична грана, морамо да сачекамо да нам дође накупац, цијену не диктирамо, а приноси варирају од године до године. Немамо сигуран пласман, али боримо се - рекла је Пецељева.
Подсјећа да се дуван у Љубињу због повољне климе узгајао вијековима и био је главни извор прихода за тамошње становништво, док је данас све мање оних који “живе” од дувана.
Сунчана биљка
Мирјана Пецељ истиче да је дуван сунчана биљка којој кишни мај и јун нису ишли наруку.
- Ово што је остало солидног је квалитета, а оно што је било болесно, већ смо почупали - казала је Пецељева.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
