На онлајн шопинг потрошено скоро пола милијарде КМ
БАЊАЛУКА - Промет платним картицама на интернету лани је премашио 448 милиона марака, а томе су допринијеле нове политике продајних ланаца у земљи, појачане активности доставе робе у прехрамбеној и индустрији угоститељства, али и почетак доставе у БиХ неких од највећих свјетских онлајн трговина.
Наведено је то у годишњем извјештају Централне банке БиХ за 2022. годину, према којем је интернет продаја лани наставила снажно да расте у односу на 2021. годину и то за чак 69,1 одсто.
Поређења ради, грађани су на онлајн шопинг 2019. године картицама “испеглали” тек 157,4 милиона марака.
- На интернет продају у иностранству се односило 71,4 одсто од укупне интернет продаје у 2022. години - наведено је у документу.
Подаци показују да је укупан промет платним картицама на у БиХ лани достигао 14,1 милијарду марака, што је за скоро 18 одсто више у односу на годину раније.
У извјештају је наведено да је са слабљењем пандемије и ублажавањем рестрикција за кретање физичких лица забиљежен снажан раст промета на ПОС терминалима те да је вриједност реализованих трансакција, која је у прошлој години износила 3,77 милијарди, премашила претпандемијске нивое. Раст од 12,9 одсто лани је остварен и када је у питању промет на АТМ уређајима, који је био тежак 9,88 милијарди.
Додато је да се опоравак туризма у 2022. години најбоље одражава у снажном расту реализованих вриједности иностраних картица у БиХ.
- Промет по иностраним картицама у БиХ за куповину робе и услуга на ПОС терминалима у односу на 2019. годину већи је за чак 32,6 одсто. Такође, и промет за куповину робе и услуга на ПОС терминалима у иностранству, по картицама издатим у БиХ, знатно је порастао у односу на претпандемијски ниво - показују анализе Централне банке БиХ.
Економиста Александар Љубоја каже за “Глас” да је остварени раст када је ријеч о употреби платних картица у БиХ евидентан, али да динамика није онаква каква је могла и требало да буде.
- Тај раст ни изблиза не прати онај у развијеним земљама, јер БиХ генерално каска за свјетским просјеком. Скок јесте велики ако се посматра у апсолутним и релативним релацијама, али када се гледа са аспекта развоја платних трансакција, није то нешто велико. Па на Западу се већ увелико плаћа телефонима или неким другим системима умјесто платним картицама - наводи Љубоја и додаје да податак о оствареном промету путем картица туриста показује у којој се мјери оне користе у иностранству.
Љубоја каже да се у будућности може очекивати да безготовинско плаћање у свим сферама живота достигне свој максимум те да ће готови новац чинити пет до десет одсто укупног промета.
- Пандемија је утицала на то да и они који су раније били скептици према картичном начину плаћања то промијене, многи су се увјерили да то није тешко и несигурно и да постоје системи осигурања. Истина немили догађаји се дешавају, али и у раду са готовином су се дешавали - казао је Љубоја.
Бренд
У извјештају Централне банке БиХ наведено је да је “Mastercard” најзаступљенији бренд картица у земљи.
- Разлог је што банке у БиХ, углавном прихватају “Mastercard” и “Visa” брендове картица на АТМ и ПОС терминалима. Остали бреднови су заступљени у веома малом броју банака - наведено је у документу.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
